(Prilog proučavanju religije mezolitskog Lepenskog vira)
Povod za ovo malo istraživanje je jedna rečenica znamenitog srpskog arheologa Dragoslava Srejovića, u kojoj nam je saopštio da „igre svetlosti i senke na Lepenskom viru povremeno dostižu srazmere hijerofanije“.
Reč „hijerofanija“ je grčkog porekla, kovanica od reči ἱερός, što znači „sveto“ i reči φαίνειν, što znači “pojaviti se” ili “doći na svetlost”. Tako, prevedeno, reč bi značila “pojava božanstva” ili “pojava svetog”, što bi sugerisalo pojavu, koja je toliko impresivna da je ljudi doživljavaju kao religijsko iskustvo (reči svetost i svetlost na Srpskom jeziku zvuče veoma slično).
Postoji i par sinonima za hijerofaniju, kao što su teofanija, što bi značilo “pojavljivanje boga” i epifanija, što znači to isto.
Epifanija (gr. epiphaneia) – pojavljivanje, naročito pojavljivanje nekog boga, praznovanje u ime toga; u hrišćanskoj crkvi, dolazak Spasitelja među ljude; u katoličkoj crkvi, dolazak tri kralja novorođenom Isusu; u pravoslavnoj crkvi Bogojavljenje (Citat po Vujaklijinom Leksikonu stranih reči i izraza).
Mirča Elijade dokazuje da je religija zasnovana na oštroj distinkciji između svetog (bog, bogovi, mitski preci…) i profanog. Prema Elijadeu, za tradicionalnog čoveka, mitovi opisuju “prodore svetog (ili natprirodnog) u Svet – hijerofanije”.
Različite kulture i religije su različite pojave smatrali hijerofanijom. Možda najilustrativniji primer je staroegipatska religija, zasnovana na poštovanju vrhovnog solarnog božanstva Ra i njegovih brojnih aspekata i manifestacija, čiji su vernici i sveštenici za najsvetiji trenutak smatrali pojavu božanstva (Sunca) na horizontu, na tačno određenom mestu, u tačno određene dane (letnjeg i zimskog solsticija). Brojne građevine ove kulture su imale upravo tu svrhu: da pojačaju utisak svetog događaja:
Zalazak Sunca na dugodnevicu između dve piramide u Gizi
Ako se pomerite dovoljno desno ili levo, možete da posmatrate zalazak Sunca na dugodnevicu i na samom vrhu neke od ovih piramida:
Izlazak Sunca na dugodnevicu iznad Keopsove piramide
Prizor je veoma upečatljiv, pa je i danas često „uhvaćen“ kamerama brojnih turista. Stari Egipćani su imali čak i poseban simbol za ovakav sveti trenutak, koji su nazivali AKHET.
Akhet, simbol i hijeroglif koji označava hijerofaniju
Egiptolozi i arheoastronomi ovaj simbol tumače kao „horizont“, „Sunce na horizontu“, „Sunce između dva brda“. Pošto definicija reči “simbol” podrazumeva nekoliko međusobno povezanih značenja, značenje simbola uključuje i svetost trenutka pojave Sunca na horizontu. Da li su u pitanju brda, ili ne, ovakav oblik horizonta se pri izlasku i zalasku Sunca vidi uvek, jer prelamanje svetlosti o rub horizonta čini da Sunce uvek „progori“ horizont, koji na mestu njegovog izlaska (ili zalaska) izgleda uvek udubljen, što se može proveriti i na prethodnim fotografijama.
Kao što je već rečeno, sakralna arhitektura starog Egipta je bila namerno prilagođena ovom astronomskom događaju, monumentalnost te arhitekture je bila u službi moći faraona (koji su smatrani sinovima Sunca) kao i moći sveštenstva. Gotovo se podrazumeva i veoma je egzaktno dokazano da su za ovo bila potrebna značajna astronomska, geometrijska i građevinska znanja, kako bi pojava bila sasvim predvidljiva (za one koji ta znanja poseduju – visoke sveštenike), vezana za određeni dan u godini (najčešće dugodnevicu ili kratkodnevicu), određeno mesto i određeni ritual. Izlazak (ili zalazak) Sunca na dugodnevicu je određivao i pravce građevina:
Arhitektura u službi hijerofanije: slika je ponovo prikazana jer se na vrhu piramide zapravo vidi Akhet
Ljudsko pamćenje je sačuvalo ove simbole kroz vekove i izvan Egipta, u najrazličitijim delovima sveta, pa se, eto, piramida sa Suncem na vrhu može videti i na novčanici od 1 dolara:
Sunce na vrhu piramide na novčanici od 1$ (jedan dolar)
Akhet se može videti čak i na srednjevekovnom stećku iz Bosne i Hercegovine:
Da li prikazana figura liči na akhet?
Sve ovo može sugerisati da je hijerofanija u mnogim kulturama imala isto značenje: pojavu Sunca na horizontu, na tačno određenom mestu, u tačno određeni dan u godini, kada će proizvesti tačno određeni efekat, koji su stari Egipćani zvali Akhet. Taj dan je morao biti veliki praznik, slavljen od cele zajednice, kao potvrda božanske zaštite, najava buduće dobrobiti zajednice, moći njenog vladara i njenih sveštenika. Koliko daleko u prošlost se mogu ispratiti ovi simboli? Da li je stari Egipat njihov prauzor ili neko, još starije mesto?
Pogledajte sledeće slike i sami se uverite da li je to TO:
Izlazak Sunca na vrhu brda Treskavac, posmatran na oblačan dan uoči dugodnevice, sa zaravni ispred Muzeja Lepenski Vir. Da li senka brda liči na piramidu? Da li vrh brda liči na Akhet? (kliknite na slike da biste ih videli u punoj veličini)
Izlazak Sunca na vedar dan dugodnevice 2015.
Izlazak Sunca na dugodnevicu 2016. Kontrasti su nešto manje oštri, ali se piramidalna senka ipak vidi, kao i “Akhet” na vrhu Treskavca
Ove fotografije su snimljene sa male zaravni ispred Muzeja Lepenski vir. Matematički i astronomski se može veoma egzaktno dokazati da se ovaj isti prizor mogao videti na dugodnevicu iz originalnog mezolitskog naselja, pre oko 8000 godina, jer je nagib Zemljine ose tada bio nešto veći nego danas, pa je Sunce na dugodnevicu izlazilo za 1o 20′ severnije. Članovi društva „Vlašići“ jedva čekaju proleće i nekoliko vedrih dana u aprilu ili maju, kako bi obavili završna geodetsko-astronomska merenja i proračune i prezentirali egzaktne dokaze za ovu svoju tvrdnju.
U pravu je Dragoslav Srejović, iako nije imao prilike da vidi ove prizore: igre svetlosti i senke u Lepenskom Viru pri izlasku Sunca na dugodnevicu zaista dostižu razmere hijerofanije. Da su ih dostizale i pre 8000 godina, dokazaće astronomija i matematika.
Ako matematika i astronomija to i dokažu, a prema rezultatima dosadašnjeg istraživanja smo gotovo sigurni da hoće, da li će taj dokaz, zajedno sa arheološkim dokazima, ukazati da su stanovnici Lepenskog Vira sistematski posmatrali Sunce pre 8000 godina i bili sposobni da sačine neku vrstu solarnog kalendara? Da li je Sunce za njih bilo božanstvo? Da li je baš ono definisalo Lepenski Vir kao sveto mesto?
Uverili smo se da izlazak Sunca na zaravnjenom vrhu brda Treskavac na dugodnevicu po svom obliku podseća na staroegipatski simbol zvani Akhet, koji u svom značenju povezuje karakterističan izgled izlazećeg (ili zalazećeg) Sunca na horizontu sa svetošću tog trenutka. Sledeće pitanje, koje se mora postaviti je, da li je među artefaktima nađenim u ovom praistorijskom naselju nađen neki, koji makar delimično podseća na ovaj simbol.
Arheolozi su, između 1965. godine, kada je istraživanje započeto i 1967. godine, kada su rezultati objavljeni, pronašli u geometrijskom centru svake od građevina mezolitskog Lepenskog vira po jedan kameni artefakt, uzidan u masu poda sličnu betonu, tako da se nije mogao pomerati. Ti artefakti (mnoštvo) izgledali su (sa manjim varijacijama u formi) ovako:
Fotografije su preuzete iz knjige Ljubinke Babović
“Svetilišta Lepenskog Vira”
Prof Dr Dragoslav Srejović ih je protumačio kao žrtvenike ili neku vrstu oltara. Prof Dr Predrag Ristić ih naziva jednostavno “recipijenti”. Zajedničko na svim tim artefaktima je da su od kamena, da im je gornja površina približno ravna, sa diskoidnim udubljenjem, promera 7-15 cm.
Kada se posmatra ova slika, čovek mora da se zapita: kako bi se predstavio Akhet u prostoru? Nikako drugačije nego upravo tako. Na pitanje da li je sličnost slučajna, odgovor se nameće sam: ljudska vizuelna percepcija se nije izmenila u poslednjih 8000 godina. Ljudi su i onda i sada videli isti događaj na isti način. Prirodna konfiguracija brda Treskavac i njegova senka pri izlasku Sunca slični su zarubljenoj piramidi. Sunce prirodno pravi ovalni “urez” na horizontu, koji su ljudi morali zapaziti i pre 8000 godina i u vreme starog Egipta, kao što ga zapažaju i danas.
Sledeće pitanje, koje se mora postaviti je: KAKO su stanovnici mezolitskog Lepenskog Vira posmatrali Sunce? Već je jasno da su oni, koji su posmatrali iz kuća u severnom delu naselja, videli njegov izlazak na dugodnevicu bliže severnom delu zaravnjenog vrha Treskavca, dok su ga oni iz kuća u južnom delu naselja videli na južnom delu zaravnjenog vrha. Oni iz centralnih su ga videli na sredini zaravnjenog vrha brda, kao najpravilniji Akhet. Ali, ako su želeli da budu precizni u posmatranju, morali su sebi da obezbede uslove za to. KAKO?
Kako su stanovnici Lepenskog Vira posmatrali Sunce?
Posmatrač je sedeo u začelju svoje kuće, iza zapretišta. Odatle je pažljivo posmatrao Treskavac. Brdo je prirodno podeljeno na nekoliko segmenata sa nekoliko gotovo uspravnih pukotina. Te pukotine su mu bile ciljani orijentiri, ali, on je morao imati i precizan bliži orijentir (kako bi “sastavio nišan i mušicu”).
Taj bliži orijentir je mogao biti tanak kanap[1], sa privezanim tegom na kraju, koji je visio sa tavanice kuće, tako da teg bude tačno iznad recipijenta (taj recipijent je onaj pažljivo obrađen kamen, sa okruglim ili ovalnim udubljenjem, ugrađen u masu poda kuće, koja je čvrsta, nalik betonu, stoga nepomerljiv). Vertikala iznad njega bi predstavljala bliži orijentir. Teg je mogao da bude jedan od tegova za mreže, kakvih je mnogo nađeno na lokalitetu.
|
|
Posmatrač bi seo tako da se vertikalno zategnut kanap precizno preklopi sa onom tačkom na Treskavcu, u kojoj je prethodnih godina video izlazak Sunca na dugodnevicu. (Mi smo virtuelno “nanišanili” centralnu vertikalnu pukotinu na Treskavcu, kako bi ceo postupak bio jasniji)
Ovo, naravno, ne isključuje i neke druge namene ovih artefakata.
U zoru dugodnevice, video bi prvi zrak Sunca na Treskavcu, kako dodiruje kanap sa njegove leve strane. Kada se Sunce samo malo više pokaže za dvadesetak sekundi (vremena), kanap će ga deliti na dva jednaka dela. Sunce će tada biti tačno iznad diskoidnog udubljenja recipijenta. Taj redosled događaja posmatrač čeka. Kada ga vidi – taj dan je dugodnevica.
Tačno je da se pukotine na masivu Treskavca ne vide pri izlasku Sunca jer su u dubokoj senci. Ipak, vide se u jutarnjem sumraku, oko 15 minuta pre izlaska Sunca, kada kontrasti još nisu tako jaki. One služe za “fino podešavanje instrumenta” , t.j. pozicije posmatrača u odnosu na vertikalni kanap sa tegom, koji se postavlja ranije, po danu, kada se dan dugodnevice približava.
|
|
Ovo bi značilo da aksijalni azimuti kuća ne moraju da budu baš precizno pogođeni pri gradnji, dovoljno je da budu približni zadatom pravcu i da ulaz bude dovoljno širok, što po pravilu jeste. Posmatrač svojom pozicijom koriguje eventualne male greške pri gradnji kuće. Nova kuća se “baždari” na prvi vedar dan dugodnevice. Tada će posmatrač, obavešten i opomenut od drugih posmatrača, izvršiti “fino podešavanje” svoje pozicije pri posmatranju, ta pozicija će biti obeležena i ostaće uvek ista (do sledeće reforme kalendara).
Fusnote:
[1] Ljudi mezolita su poznavali predenje. Dokaz su brojni tegovi za ribarske mreže, nađeni na lokalitetu. Predivo je verovatno bilo od pseće dlake, jer je pas bio jedina pripitomljena životinja ili od vrbove like.
Ovo je insert iz rada, koji je prezentiran Društvu “Milutin Milanković” krajem 2016. godine, kao jedno od predavanja u ciklusu posvećenom kalendarstvu. U toku je štampanje Zbornika Društva, u kome će rad biti objavljen u celini.
Obećavamo da ćemo, u jednom od narednih postova i mi objaviti ceo taj rad, a posle toga i rezultate astronomskih merenja i proračuna. Zadatak planiranih merenja i proračuna je postizanje preciznosti do 1-2 lučna minuta.
Aleksandra Bajić i
Hristivoje Pavlović