Arheoastronomija je nauka koja proučava načine na koje su stari narodi posmatrali nebo, kao i načine na koje su shvatali ono što tamo vide, ili kako su ta saznanja ugradili u svoje shvatanje sveta i u svoju religiju.

Kao što vidite, prvi naglasak je na posmatranju neba. Posmatranje je početak svakog saznanja. To je važilo u davnoj prošlosti, to važi i danas.

Onima, koji žele da se bave ovom naukom, za početak, dovoljno je interesovanje i par osnovnih instrumenata. Možete da vežbate iz svog dvorišta ili na svojoj terasi. Najbolje je neko ravno mesto sa širokim vidikom, ali ako takvo ne postoji u blizini, svako mesto može da posluži ako se sa njega vidi bar neko nebesko telo, danju Sunce, noću Mesec, zvezde ili planete.

Prvo što treba da znate je da stari narodi nisu znali da je Zemlja okrugla. Smatrali su da je to ravna ploča ili disk, okružen Okeanom. Pri kraju mlađeg kamenog doba, već su umeli da odrede strane sveta, posmatrajući Sunce i njegovo (prividno) kretanje po nebu. To im je bilo prilično dovoljno da se orijentišu u prostoru i vremenu.

Kako su stari narodi određivali strane sveta?

Pa, određivali su ih pomoću štapa i kanapa. Ne, ne, uopšte se ne šalimo. Štap i kanap su osnovne astronomske alatke.

ŠTAP I KANAP

Ako običan ravan štap pobodete u zemlju, njegova senka će tačno u podne pokazivati geografski sever i biće najkraća u toku toga dana, pod uslovom da je podloga ravna (horizontalna) a štap vertikalan. Ali, to podne nije ono isto podne, kada sat pokazuje 12:00… Striktno govoreći,  pravo, astronomsko podne je onda kada Sunce prelazi centralni meridijan iznad Vaše stajne tačke i to, astronomsko podne neće biti isto, na primer, u Beogradu i u Čačku, iako če sat pokazivati isto vreme u obadva grada. Pravo, astronomsko podne je potpuno lokalno, isto je samo za mesta koja imaju istu geografsku dužinu.

Ipak, postoji način da pomoću štapa i kanapa odredite sever: u određenom trenutku pre podne, senka štapa će imati određenu dužinu. Nacrtajte na tlu tu senku a onda vežite za štap komad kanapa te iste dužine (prema dužini senke štapa) i opcrtajte krug oko štapa. Onda sačekajte da popodnevna senka štapa bude iste dužine, pa nacrtajte i nju na tlu. Te dve senke, prepodnevna i popodnevna (koje su iste dužine) biče pod određenim uglom. Simetrala tog ugla će tačno pokazati geografski sever i jug. U tom trenutku, Vi ste saznali i tačan pravac pružanja lokalnog meridijana i već sutra možete da utvrdite kada je astronomsko podne na Vašem mestu posmatranja.

Štap, poboden u zemlju, stari Grci su nazivali GNOMON. To ime bi značilo „Onaj koji zna“. I tačno, gnomon je dragocena sprava: u svakom trenutku Vam pokazuje pravac Sunčevih zraka. Gnomon, njegova senka i Sunčev zrak čine jedan pravougli trougao, koji će Vam dati podatak o ugaonoj visini (altitudi) Sunca. Kada odredite Sever, senka gnomona će biti pod određenim uglom u odnosu na pravac severa, pa ćete imati i horizontalni ugao, koji se naziva AZIMUT i meri se od severa, u pravcu kazaljke na satu. Te dve dimenzije su osnovne u horizontskom koordinatnom sistemu za posmatranje neba, o čemu ćemo kasnije još pričati. Tačka iznad Vas je ZENIT, tačka ispod Vas, u centru Zemlje je NADIR. Oko Vas je HORIZONT, zamišljena linija duž koje se dodiruju nebo i Zemlja…

Za upotrebu gnomona trebaju Vam samo vedar dan, štap i kanap. Kada savladate rukovanje ovim osnovnim alatom, više nikada ne možete da zalutate. Uvek ćete biti u mogućnosti da se orijentišete prema Suncu.

Stari Egipćani su bili veoma vešti u rukovanju ovim osnovnim alatkama. Tačnije, ova dužnost je pripadala visokim sveštenicima, jer su astronomska znanja smatrana darom Bogova. Te sveštenike su nazivali „Oni koji razvlače kanap“. Preciznost orijentacije njihovih monumentalnih građevina i danas zadivljuje naučnike.

KOMPAS I INKLINOMETAR

Pošto stari narodi sve do (približno) nove ere nisu znali da je Zemlja okrugla, ekvatorski koordinatni sistem na nebu im zato nije mogao biti poznat, već samo ovaj, horizontski, direktno zavisan od mesta posmatranja. Za njih, nebeska tela su izlazila na istočnoj polovini prirodnog horizonta i zalazila na zapadnoj. Mogla su biti na određenom azimutu (ugaonom otklonu u odnosu na sever) i na određenoj ugaonoj visini.

Upravo to znanje je dovoljno da bi neko krenuo tragom svojih predaka i počeo da posmatra nebo i nebeska tela. Ipak, ništa nas ne sprečava da se upoznamo i sa nekim, malo novijim instrumentima i dostignućima, koji mogu da nam olakšaju posao:

Za početak, potreban Vam je malo savremeniji osnovni alat: kompas i inklinometar. Kompas je svima poznata sprava, a postoji i kao aplikacija za mobilni telefon.

Inklinometar možete da napravite sami, od uglomera, malog tega (može da posluži mala staklena perla), konca i komada debljeg kartona (važno je samo da se konac slobodno kreće u odnosu na centar uglomera):

Uz pomoć ta dva instrumenta, možete da izmerite iste dve osnovne, horizontske „dimenzije“, koje definišu poziciju jednog nebeskog tela u određenom trenutku, posmatranu sa određenog mesta: horizontalni ugao prema severu (azimut) i vertikalni ugao (altitudu).

Dobro je da imate i sat sa sekundarom (koji svakako imate na svom mobilnom telefonu). Tako možete da zabeležite i tačno vreme, kada ste obavili merenje.

Dobro je da znate tačno i gde se nalazite. Za tu svrhu, instaliraćete na svom mobilnom telefonu i osnovni GPS uređaj, koji će vam dati i (prilično) tačne geografske koordinate mesta na kome se nalazite.

Postoji i jedna aplikacija za mobilni telefon, koja se zove „Dioptra“. Ako je koristite, postavite mobilni telefon na stativ i postarajte se da donja ivica bude horizontalna a površina telefona vertikalna. Na ekranu ćete dobiti tačne koordinate mesta posmatranja, azimut i ugaonu visinu posmatrane tačke na nebu ili na horizontu. Na žalost, ova aplikacija nije mnogo precizna (po nekad su greške značajne), pa je najbolje da dobijene podatke uvek proverite uz pomoć kompasa i inklinometra.

Preciznost svog merenja ćete proveriti na nekom astronomskom softveru: predlažemo Red Shift 7, koji se može „skinuti“ sa interneta, ili  Stellarium, veoma dobar astronomski softver, koji je, uz to još i besplatan. Verzija Stellarium 19.1 je zadivljujuća, sa divnom grafikom, laka za rukovanje, ali će vas u početku zbuniti obiljem astronomskih podataka, koje u glavnom nećete razumeti. Ipak, među tim silnim podacima, nalaze se i podaci o azimutu i ugaonoj visini (altitudi) posmatranog nebeskog tela, što Vam je za početak dovoljno.

Nemojte da se razočarate kada vidite da Vaša prva merenja nisu dovoljno precizna, i da su podaci koje Vam je dao gnomon, ta najprostija sprava, precizniji. To je zato što još uvek niste savladali korekcije, koje morate da uzmete u obzir prilikom posmatranja i merenja kompasom i inklinometrom.

Kompas pokazuje magnetski sever, koji nije isto što i geografski sever; igla pokazuje severni MAGNETNI pol Zemlje, a ne njen severni geografski pol. Horizontalna ugaona razlika se zove MAGNETSKA DEKLINACIJA, koja se menja tokom vremena, ali njenu vrednost u svakom trenutku možete da saznate na sajtu „Magnetic declination calculator“, koji postoji na internetu i njegova upotreba je besplatna. Kada tamo vidite da je magnetska deklinacija +4o 20′ E (sada je za područje Srbije i veća od te vrednosti), to znači da magnetska igla za toliko odstupa od geografskog severa i to prema istoku, pa tu vrednost treba da dodate vrednosti koju ste izmerili kompasom. Tako dobijate pravi azimut, određen prema geografskom severu.

Atmosferska refrakcija ili prelamanje svetlosti je optički fenomen. Dešava se kada zrak svetlosti prolazi kroz slojeve atmosfere koji su različite gustine i čini da se objekti na nebu prividno nalaze na većoj ugaonoj visini. Što je ugaona visina nebeskog tela veća, refrakcija je manja i obrnuto. I za to postoji rešenje: „Atmospheric refraction online calculator“ je kompjuterski softver, će Vam pokazati kolika je refrakcija svetlosti na ugaonoj visini koju ste izmerili, i upravo tu vrednost treba da oduzmete od izmerene. Tek kada uradite te dve korekcije, Vaši rezultati merenja će početi lepo da se slažu sa vrednostima koje daju astronomski softveri. Iskoristite Wikipediju i pročitajte šta je atmosferska refrakcija.

Mladi ljudi su veoma vešti u rukovanju kompjuterima, najčešće i dovoljno poznaju Engleski jezik i, verujte, neće biti ni malo teško da veoma brzo savladate ove prve i osnovne lekcije iz praktične arheoastronomije. Ostala potrebna znanja ćete sticati „u hodu“. Kada je nekom neka tema interesantna, ništa mu nije teško.

Ako ste izmerili kompasom azimut Sunca, treba da ga korigujete za vrednost magnetske deklinacije i zapišete dobijenu vrednost (A = azimut) kao i tačno vreme merenja i geografske koordinate svoje stajne tačke;

Izmerenu ugaonu visinu Sunca korigujte za vrednost atmosferske refrakcije na toj visini i zapišite je (h = H – r, gde je H = izmerena ugaona visina, r = refrakcija svetlosti na toj ugaonoj visini, h = realna ugaona visina nebeskog tela, dobijena nakon korekcije za vrednost refrakcije).

Dajte astronomskom softveru zadatak, tako što ćete podesiti geografske koordinate svoje stajne tačke i vreme posmatranja, pa ćete videti da li ste tačno izmerili azimut i ugaonu visinu (altitudu) Sunca. Ako jeste, DIVNO, ako niste, iskoristite prvi slobodan trenutak pa ponovite merenje. Uveče, možete da vežbate i sa zvezdama. Kada ste postigli preciznost u granicama ± 1o, spremni ste da odete na neko ravno mesto, sa širokim vidikom i da posmatrate izlazak Sunca na prolećnu i jesenju ravnodnevicu, dugodnevicu ili kratkodnevicu. Naravno, možete i da obavite  merenje, a uz put i da fotografišete događaj. Kada dođete kući, proverite svoja merenja na astronomskom softveru.

Ako ste i dalje zainteresovani, već je vreme da nabavite naki udžbenik astronomije, na primer onaj namenjen studentima fizike. Nakon svake nove lekcije, možete da posmatrate nebo, merite azimute i altitude nebeskih tela, proveravate svoja nova znanja na astronomskom softveru.

Umalo da zaboravimo: ako imate rođake na selu, pitajte one starije (što starije) da Vam pokažu šta znaju o Suncu, Mesecu i zvezdama. Iznenadićete se njihovim znanjem. Zemljoradnici su se sve do pre pedesetak godina orijentisali prema Suncu i zvezdama: prema Suncu i zvezdama su znali kada je vreme za oranje, kada za setvu, kada se približava vreme žetve, kada treba orezati vinograd. Zvezdano nebo je istovremeno i kalendar i sat. Tako ćete od svojih starijih rođaka i njihovih prijatelja saznati i narodna imena zvezda i sazvežđa. Ali, to je posebna priča: narodna znanja o nebu proučava nauka, koja se zove ETNOASTRONOMIJA. Naravno, zapišite sve što čujete, uključujući datum, mesto, ime i prezime kazivača i njegovu godinu rođenja…

Čitajte, obavestite se o važnim arheoastronomskim lokalitetima. Internet je pun članaka o tome a ima i mnogo lepih slika. Ipak, pripazite, nastojte da izbegnete one sa senzacionalističkim sadržajem. Sve vreme imajte u vidu da su naši preci bili pametni ljudi. Nije im trebala pomoć vanzemaljaca da upornim posmatranjem steknu znanja o nebu.

Ako ste i dalje zainteresovani, kontaktirajte naše Društvo „Vlašići“. Pozvaćemo Vas na naše sledeće terensko merenje i naučiti kako se sve ovo može obaviti i preciznije. Pogledajte i ostale članke na ovom sajtu, pa će Vam biti jasnije čime se bavimo.

Aleksandra Bajić