VRATILI SMO DUŠU POTOPLJENOM NASELJU

 

Jedinstven fenomen dvostrukog izlaska Sunca na Lepenskom Viru otkrili smo Aleksandra Bajić i ja tokom 2015. godine, pre svega, zahvaljujući Sanjinoj ideji  (Aleksandra, koju prijatelji zovu Sanja, je predsednik i osnivač našeg Društva za arheoastronomska i etnoastronomska istraživanja ~ VLAŠIĆI).

Sunce se samo na trenutak kao varnica pojavi u podnožju planine Treskavac na suprotnoj obali Dunava, potom nestane i nakon nekoliko minuta izgreje u punom sjaju na zaravnjenom vrhu, kao na nekoj piramidi. Uostalom, sintagma „dvostruki izlazak Sunca“ skoro da nije korišćena u našem jeziku. Međutim, ovaj jedinstven, čudesan, skoro bajkovit fenomen, lep za gledanje, ima ogroman značaj u arheoastronomiji, pa je time od izuzetnog značaja za Lepenski Vir jer predstavlja još jednu, rekao bih, zlatnu kariku u lancu argumenata za uvrštenje Lepenskog Vira na UNESCO listu svetske kulturne baštine. Zato je, u skladu sa ovom činjenicom, neophodno da budemo veoma mudri i krajnje dalekovidi u svakom budućem postupanju, jer smo, po svemu sudeći, bitan (iako verovatno ne i jedini) razlog postojanja naselja baš na ovom mestu. Praktično smo vratili dušu izmeštenom lokalitetu, jer je mogućnost za gledanje ovog  fenomena bila jedan od odlučujućih kriterijuma za odabir autentičnog položaja naselja, nešto niže~ nizvodno. Naime, ovo što danas gledamo iz Muzeja s tačno određene pozicije, videlo se pre 8000 godina iz autentičnog naselja. Teren je potopljen, naselje je izmešteno, ali je nekoliko kuća ostalo ispod vode na neočekivano maloj dubini. Zato treba kontaktirati podvodnog arheologa gospođu Gordanu Karović i proveriti dokle je stiglo usvajanje Konvencije o zaštiti podvodnih arheoloških likaliteta, jer bismo usvajanjem bili u poziciji da „oživimo“ i sva „ostala“ naselja iz kulture Lepenskog Vira. Više ne bi bila nepovratno izgubljena, već bezbedno sačuvana.

Dakle, što se UNESKA tiče, neophodno je da „podignemo glavu“ i gledamo dvostruki izlazak ili da „zaronimo“ u Dunav, a najbolje zajedno, i jedno i drugo. A treće, to je istrajavanje u zvanično ustanovljenoj manifestaciji „Dvostruko svitanje na Lepenskom Viru“. U organizaciji  Nacionalne platforme Srbija stvara i Upravljača turističkog prostora Lepenski Vir ostvarena je mogućnost trajne i dostojne prezentacije znamenitog lokaliteta. Potpuno sam siguran da će vremenom događaj sve više privlačiti pažnju svekolike svetske kulturne javnosti. Već sada treba započeti pripreme i osmisliti jednako prikladan sadržaj za dugodnevicu 2021. godine.

Ograničavajući momenti, kao što su nedovoljno prostora za očekujući porast broja posetilaca i nepredvidljiva lokalna mikroklima klisure, u smislu kolebanja vedrog i oblačnog neba i gustih, ali romantičnih jutarnjih magli, mogu da se reše na mnoge jednostavne načine, a pritom imaju i svojih prednosti. Neizvesnost iščekivanja vedre zore naglašava dramatiku događaja, a zamislite veliki „problem“ da jednoga dana nemamo dovoljno mesta za sve zainteresovane turiste.

Mnogo bi značilo da već naredne godine gospodin Ivan Tasovac upriliči, u isto vreme na istom mestu, s Beogradskom filharmonijom, kako je već u više navrata  s puno uspeha činio na otvorenom prostoru, izvođenje Štrausovog valcera Na lepom plavom Dunavu. Snagom i značenjem svog imena i Rolingstonsi su blisko povezani s lepenskim oblucima. Čini se da je poznati ruski orkestar Aleksandrov već prihavtio termin za DOGODINE  U ISTO VREME NA ISTOM MESTU.

Neki predlozi, moguće inspiracije i podrobna objašnjenja samog fenomena izneti su u našim knjigama: KUĆA LEPENSKI VIR (2013) i SUNCE LEPENSKOG VIRA (2015).

15. juli 2020.                                                                   Hristivoje Pavlović