Vlašići

Društvo za arheoastronomska i etnoastronomska istraživanja

LEPENSKI VIR I MALA KAMENA KUGLA

Mala kamena kugla je nađena slučajno na lokalitetu, nekoliko godina nakon otkopavanja Lepenskog Vira. Pronašao ju je poznati beogradski slikar, M. Sikimić.  Ubrzo je predata Narodnom muzeju u Beogradu, odakle ju je, radi proučavanja, preuzela Zagorka Letica, arheolog i saradnica Dragoslava Srejovića. U njenom kabinetu se kugla nalazila sve do njene smrti 2004.godine. Sada se nalazi kod Prof. Dubravke Nikolić, arheologa, kojoj je dodeljen kabinet profesorke Letice. Videlo ju je više eminentnih arheologa Srbije, ali niko o njoj nije napisao ni reč.  Mišljenja su u glavnom saglasna da se radi o autentičnom nalazu sa lokaliteta, ali samo u neformalnim razgovorima.

Dragoslav Srejović nije pisao o ovom artefaktu, mada ga je nesumnjivo video. Među kamenim izrađevinama Srejović posebno izdvaja “sakralne predmete od kamena”, koje razdvaja u tri grupe[1]:

  1. Bojene i gravirane oblutke;
  2. Kamene pločice sa graviranim predstavama;
  3. Kamene batove (kasnije preimenovane u skiptre) na kojima su urezani enigmatični znaci.

Mala kamena kugla iz Lepenskog vira bi spadala među predmete koje znameniti arheolog opisuje kao “gravirane oblutke”. Te oblutke on opisuje i kao artefakte “na kojima su urezane zagonetne predstave i znaci, slični koordinatnom sistemu, skicama predela, brojkama i slovima. Smisao ovih “zabeleški” ostaće tajna, ali ne treba sumnjati da su oni neka vrsta raboša, koji trajno utvrđuju određena zapažanja i znanja.”[2]

Svojom veličinom i oblikom, mala kamena kugla pripada (valjda sa nekim razlogom) baš prvoj grupi Srejovićeve podele, za koju daje on sledeće objašnjenje[3]:  “Bojeni obluci imaju loptastu ili jajoliku formu, a njihove se dimenzije kreću između 5 i 15 cm. Oni su nalaženi na različitim mestima (u staništima, uz razne konstrukcije od kamena ili grobove), zbog čega je teško odrediti njihov smisao i funkciju.”

Kamen[4], od koga je artefakt načinjen, je veoma sličan kamenu od koga su napravljeni drugi artefakti nađeni na lokalitetu. To je jedan žućkasti oblutak peščara, sa urezima na svojoj površini. Sličan peščar je korišćen pri izradi monumentalnih skulptura Lepenskog Vira, samo su u pitanju mnogo krupniji komadi.

Arheološki sloj u kome se artefakt nalazio – nije poznat. Arheološki kontekst – takođe. Ne može čak ni da se kaže da li pripada mezolitu ili neolitu. Precizno datiranje kamena nije moguće. Moderna nauka do sada nije razvila ni jednu pouzdanu metodu za takvo nešto.

Ne znamo da li je oblutak bio bojen, nismo imali priliku da ga pogledamo pod mikroskopom, ali je sasvim očigledno da ima urezane šare “slične koordinatnim sistemima, skicama predela, brojkama i slovima”.

Šta da se radi sa sferom iz Lepenskog vira, pri takvom stanju stvari? Šta da se kaže, u odsustvu bilo kakvih relevantnih podataka? Profesionalci su odlučili da ćute.

Shan Milton Winn[5], američki naučnik, nekadašnji student Marije Gimbutas, je bio prvi koji je prekinuo tišinu. On je predložio interpretaciju artefakta kao primera protopisma. I ako njegovo tumačenje nije bilo široko prihvaćeno od stane naučne zajednice, mora se pomenuti kao prvi pokušaj da se o kugli nešto kaže. Winn je dao prvu šemu znakova koje je video na kugli:

slika-br-96Shema kugle Miltona Winna

Marco Merlini[6], italijanski arheolog, bio je među naučnicima koji su prihvatili Winnovo tumačenje. On je bio prvi koji je došao u Beograd i napravio fotografiju artefakta:

slika-br-97Fotografija kugle, koju je načinio Marco Merlini

Ovo je jedina do sada objavljena fotografija. Uočili smo da se neki od znakova na njoj ne podudaraju potpuno sa Winnovom šemom, na primer lučna linija koja dodiruje gornji pol kugle.

Za razliku od profesionalaca, neki od ljubitelja starina su smatrali predmet veoma inspirativnim. Andis Kaulins, pravnik iz Nemačke, a istovremeno i pasionirani istraživač starina, video je fotografiju. Bio je prvi koji je na kugli uočio određene oblike sazvežđa, sugerišući određen arheoastronomski značaj predmeta. O tome je napisao jedan članak, koji je lako pronaći na internetu[7].

slika-br-98

Kugla iz Lepenskog Vira, onakva kako ju je shvatio Andis Kaulins. Autor sigurno nikada nije video originalni artefakt, već mu je bila dostupna samo Vinova šema. Na dnu ove slike, on je naveo izvor koji je koristio kako bi dao svoju interpretaciju kugle

U svom članku, Kaulins nije sasvim objasnio kako je identifikovao određena sazvežđa, niti je razmatrao realne odnose tih sazvežđa na nebu. Umesto toga, nehotice nam je uputio izazov: ako znaci na kugli odgovaraju sazvežđima, onda bi to moglo da govori u prilog hipotezi o određenom astronomskom znanju koje je bilo dostupno stanovnicima Lepenskog vira. Iskušenje je bilo preveliko. Odlučili smo da dobro pogledamo tu kuglu.

Profesorka Dubravka Nikolić je bila veoma ljubazna i dozvolila je Hristivoju Pavloviću da načini mnoštvo dobrih fotografija kugle. Jedna od njih je prikazana na sledećoj slici:

slika-br-99Oblik i veličina kugle

Zapravo, to uopšte nije kugla. To je jedan elipsoid ili ovoid, po obliku i veličini sličan šljivi ili manjen jajetu. Na njegovom gornjem polu je izdubljena plitka diskoidna jamica, promera 5-6mm. Na donjem polu je izdubljena konična šupljina, dubine oko 1,5cm, zbog koje je lako predmet zamisliti nataknut na zaoštren štap, debljine olovke.

“Polovi” elipsoida su povezani ugraviranim linijama, koje dele njegovi površinu na deset “kriški”. Linije su slične meridijanima na globusu. Jedna od tih linija nije kompletna, ne doseže gornji deo elipsoida, kao da je autoru ponestalo prostora da završi desetu “krišku”.

slika-br-101 slika-br-102Shematski prikazi kugle sa Lepenskog Vira: Podeliti krug u deset delova je geometrijski teško, još teže je podeliti tako elipsoid. Da li je autoru „ponestalo mesta“ za poslednji, deseti podeok? Postoji i druga mogućnost: da je autor kugle baš time želeo da saopšti nešto važno, da je taj “nedostatak prostora” nameran, da je baš tu početak ili kraj njegove beleške…

slika-br-100“Kriške” su sa četiri cirkularne linije podeljene na po pet delova. Te  kružne linije su slične uporednicima na globusu. Tako je površina kugle podeljena na trapezasta polja bliže polovima a na pravougaona oko “ekvatora”. Većina tih polja sadrže urezane znake. Shematski prikazan, elipsoid bi izgledao ovako:slika-br-103Šematski prikaz polja na elipsoidu

Ovaj kameni elipsoid je za svog autora bio važan, u protivnom, ne bi uložio toliki trud da nađe prikladan oblutak, da ga obradi, da ubuši otvore na njemu i da na njega ureže “paralele” i “meridijane” a potom i ceo sistem znakova. Njegov posao je bio u toliko teži što je artefakt mali, ne veći od šljive (4,5cm x 3,8cm), Šta je to bilo tako važno čoveku iz Lepenskog vira, da bi poželeo da o tome ostavi jedan ovakav trag, za sebe i za daleka pokoljenja?

Da li je to bilo nekakvo znanje o nebeskim pojavama, kao što je predložio Andis Kaulins?

  1. S obzirom da nas je kugla asocirala na primitivnu kartu neba severne nebeske hemisfere, pokušaćemo da izvršimo njenu arheoastronomsku analizu.
  2. Znajući za precesiju Zemljine ose, utvrdićemo koji deo neba se video oko severnog nebeskog pola pre 8000 godina.
  3. Cirkumpolarne zvezde se prividno kreću u krug oko severnog nebeskog pola i nikada ne izlaze i ne zalaze, a maksimalan (ugaoni) poluprečnik tog kruga zavisi od geografske širine i visine horizonta posmatrača. Utvrdićemo koje je cirkumpolarne zvezde mogao da vidi stanovnik Lepenskog vira pre 8000 godina.
  4. Jasno nam je da, zbog precesije Zemljine ose, 6000 god. p.n.e na nebu nije bilo upadljivije zvezde na severnom nebeskom polu. Tačnije, u neposrednoj blizini severnog nebeskog pola nije bilo ni jedne zvezde. Taj deo neba je bio „prazan“, što se lepo podudara sa diskoidnim udubljenjem na ovoidu.
  5. U blizini gornjeg pola kugle, vidimo prilično veliko oštećenje, kao da je jedan njen deo odbijen oštrim predmetom.

slika-br-107Zamišljeni krug koji opisuje severni nebeski pol, usled precesije Zemljine ose. U današnje vreme, severni nebeski pol je u blizini zvezde Severnjače (Polaris). Oko 3000 god. p.n.e. severni nebeski pol bio na poziciji zvezde Thuban (Alpha Draconis). 6000 god. p.n.e. u blizini severnog nebeskog pola nije bilo zvezda. Severni nebeski pol od pre 8000 godina smo obeležili crvenom tačkom na krugu.Uporedićemo ono što se na cirkumpolarnom delu neba pre 8000 godina moglo videti sa onim što se vidi na elipsoidu iz Lepenskog Vira. Posebno ćemo obratiti pažnju na najsjajnije zvezde.

slika-br-105Fotografija koju je načinio Marco Merlini: Prikazana je ponovo jer se na njoj najbolje vidi lučna linija koja dodiruje diskoidno udubljenje na gornjem polu kugle. Kada se artefakt bolje pogleda, vidi se da na Vinovoj šemi ne postoji deo kugle (prvi krug) neposredno uz njen gornji pol, već šema počinje od drugog kruga. Tako, prema Vinu, na elipsoidu postoje samo četiri horizontalna reda, dok ih u stvarnosti ima pet i svih pet se dobro vide na ovoj fotografiji .

slika-br-107

slika-br-108

slika-br-106

Upoređujemo kuglu iz Lepenskog Vira sa cirkumpolarnim delom neba: Treba obratiti pažnju da se Ursa Maior nalazi na samom rubu cirkumpolarne oblasti. Južno od 44. uporednika, neke od zvezda ovog sazvežđa više nisu cirkumpolarne, već izlaze i zalaze. To je, pre 8000 godina bilo isto, jer su podjednako udaljene i od sadašnjeg nebeskog pola (zvezda Polaris) i od ondašnjeg (crvena tačka).

Bez velikih poteškoća, na gornjem polu elipsoida, u dva koncentrična kruga, mogu se locirati oblici nekoliko sazvežđa: glava i delovi repa Zmaja (Draco), Severnjača (Polaris), Velika Kola (Ursa Maior), Herkules. Njihov redosled (u smeru kazaljke na satu), odnos prema severnom nebeskom polu, kao i prostorni raspored, sasvim su u skladu sa realnim pozicijama ovih sazvežđa na nebu. Sazvežđe Mala Kola (Ursa minor) se ne može videti jer je kugla oštećena baš na delu na kome bi ono moglo da se nalazi. To oštećenje pokriva i delove sazvežđa Zmaj (Draco).

Tako, područje oko gornjeg pola ovog artefakta postaje jedan, prilično precizan crtež zvezdanih formacija na severnom, cirkumpolarnom nebu, od pre 8000 godina. Time, artefakt dobija jednu vremensku odrednicu, koja je u saglasnosti sa vremenskim odrednicama Lepenskog vira.

Protiv ovog tumačenja moglo bi da govori odsustvo znaka za zvezdu Vega, koja je najsjajnija u blizini ovog dela neba, kao i odsustvo Coronae Borealis. Moguće je da Corona Borealis ipak postoji na kugli, jer oblik polja u kome bi se eventualno nalazila odgovara njenom obliku (označeno žutom isprekidanom linijom). Zvezda Vega ne postoji u okolini gornjeg pola kugle jer nije bila cirkumpolarna[8].

Kada se sa obale ispod Muzeja Lepenskog Vira gleda prema severu, horizont se od Treskavca postepeno snižava. Isto to se konstatuje i na zapadnoj strani horizonta, te se ka pravcu severa otvara širok vidik, posebno ako se gleda iz čamca, sa pozicije nekadašnjeg naselja, pa su cirkumpolarne zvezde i vidljive kao cirkumpolarne.

Deo elipsoida koji bi mogao da prikazuje cirkumpolarne zvezde jasno je odvojen od drugih delova veoma dubokim urezom, najupadljivijim na artefaktu, što može da ukazuje da je izvan ovog područja primenjen neki drugi princip u rasporedu prikazanih objekata.

slika-br-109

Zapazili smo dve formacije na kugli, jedna podseća na sazvežđe Cygnus (Labud), označena je crvenom isprekidanom linijom. Druga, označena isprekidanom žutom linijom, podseća na cik-cak formu sazvežđa Casiopeia. Pogledali smo zvezdani globus: oba sazvežđa su bila na podjednakom ugaonom rastojanju od tačke severnog nebeskog pola pre 8000 godina, što bi značilo da su izlazila na istom mestu na horizontu, najpre Cygnus, potom Casiopeia, što je takođe saglasno sa onim što vidimo na kugli.

Bez obzira što stanovnici Lepenskog vira nisu bili u prilici da nađu zvezdu koja bi označavala Severni nebeski pol, ipak su mogli da primete da neke zvezde nikada ne izlaze niti zalaze, već se okreću oko jedne zamišljene tačke, “praznog” dela neba koji je uvek na istom mestu. Ako su to primetili, a moguće je da jesu (za to je dovoljna samo jedna noć pažljivog posmatranja), taj, prazan deo neba su možda označili kao diskoidno udubljenje na svom kamenom elipsoidu. Time, severni nebeski pol nije precizno označen, ali je ipak nekako označen.

Zapitali smo se, da li bi, možda, na kugli iz Lepenskog vira, mogli da nađemo i konture stene Treskavac. To brdo je moglo da bude i dobar orijentir za posmatranje izlaska zvezda.

slika-br-110Da li ove crvene isprekidane linije podsećaju na konture severne padine Treskavca, zajedno sa ostenjakom koji definiše našu tačku D? Baš linija, koja bi označavala severnu padinu Treskavca predstavlja ono mesto gde je autoru kugle “ponestalo prostora” da završi desetu “krišku” kugle.Da li je baš to najvažnije mesto kugle, mesto početka ili kraja “beleške”?

slika-br-111

slika-br-22Treskavac, brdo koje dominira na istočnom horizontu Lepenskog Vira

Ako smo u pravu, onda je sazvežđe Cygnus (Labud) u nekom periodu noći moralo da izađe iznad vrha stene Treskavac, zajedno sa Mlečnim Putem, koji je simbolično predstavljen kao tri drveta („šuma zvezda“). Sazvežđe Cygnus jeste unutar Mlečnog Puta.

Sada bi trebalo da se vratimo na onu kartu cirkumpolarnog dela neba i vidimo da je prečnik precesionog kruga morao da bude 2×24o, što nam daje povod za mišljenje da je sazvežđe Cygnus bilo udaljeno od ondašnjeg severnog nebeskog pola za oko 60o što je taman dovoljno da izlazi iznad Treskavca, zajedno sa Mlečnim putem, koji je predstavljen kao tri drveta (“šuma zvezda”). Nešto kasnije, izlazi sazvežđe Casiopeia, čija cik-cak forma postoji na kugli, odmah ispod one koja odgovara sazvežđu Cygnus.

Konture Treskavca daju ovom artefaktu i prostornu odrednicu. Treskavac u ovom obliku se ne vidi sa bilo kog drugog mesta na Zemlji, osim Lepenskog vira.

Naravno, morali smo da proverimo da li su sazvežđa Cygnus i Casiopeia izlazila iznad Treskavca pre 8000 godina. Najjednostavniji način da to uradimo je da na zvezdanom globusu izmerimo ugaono rastojanje između tačke tadašnjeg severnog nebeskog pola i ova dva sazvežđa. Nismo se iznenadili kada smo utvrdili da su oba bila udaljena od tadašnjeg severnog nebeskog pola za oko 60o. Ove udaljenosti su merene do centralnih zvezda u oba sazvežđa i zapravo su relativne, jer sama sazvežđa imaju velike ugaone dimenzije. Izlazak Cygnusa na istočnom horizontu se dešava u trajanju od najmanje 1,5 sata i kada se celo sazvežđe pojavi zauzimaće veću površinu na nebu nego što zauzima zaravnjeni vrh Treskavca. Tako, centralna zvezda Cygnusa (Sadr) je pre 8000 godina izlazila na istočnom horizontu Lepenskog vira na azimutu od oko 64o, ali u tom trenutku nije bilo vidljivo celo sazvežđe. Dok izađu sve njegove zvezde, centralna (Sadr ili Gama Cygni) će se pomeriti TAČNO iznad zaravnjenog vrha brda Treskavac i celo sazvežće Cygnus će biti vidljivo oko nje. Isto važi i za sazvežđe Casiopeia. Labud “uzleće” iznad Treskavca.

slika-br-112

Izlazak zvezde Sadr (centralna zvezda u sazvežđu Cygnus): Kulminacija zvezde je 60o od severnog nebeskog pola, a zenitska distanca 14o33′. Njena putanja je obeležena crvenom linijom, a kontrure istočnog horizonta punom zelenom linijom. Pozicija brda Treskavac naIstočnom horizontu je definisana njegovim azimutom i altitudom (ostale tačke horizonta su date samopribližno, jer nas je ovde interesovala samo pozicija sazvežđa Cygnus u odnosu na Treskavac).

Treba da obratimo pažnju na znak strelice sa zracima, koji se nalazi baš iznad dela kugle koji bi označavao tačku D, t.j. najnižu tačku severne padine Treskavca na horizontu. Moguće je da taj znak označava prvi zrak izlazećeg Sunca na dugodnevicu[9]. Gornji deo znaka asocira baš na zrake Sunca a donji je prikazan kao strelica. Pripadnici kulture Lepenskog vira su poznavali upotrebu luka i strele[10]. Nađeni su koštani vrhovi njihovih strela, ponekad čak i zabodeni u ljudske kosti (nalazi sa lokaliteta Vlasac i Kladovska skela). Strela je odavno znak koji označava pravac. Interesantno je da je i Andis Kaulins označio dugodnevicu baš tamo gde se na artefaktu nalazi ovaj znak.

Ako je mesto ovog znaka početak zabeleške, bilo bi možda uputno “čitati” znake na artefaktu upoređujući ih sa sazvežđima koja izlaze na istočnom horizontu u isto vreme kada i Cygnus i/ili Casiopeia sve dalje prema jugu, ali bi takva jedna studija zahtevala posebnu knjigu. Posao bi bio težak, jer ne postoje astronomski softveri sa simulacijom perioda od pre 8000 godina, kao ni zvezdane mape sa definisanim deklinacijama i pravim ascenzijama (nebeskim koordinatama) zvezda u odnosu na tadašnji severni nebeski pol. Ne postoje ni takvi zvezdani globusi. To za jednog astronoma, koji bi se zainteresovao za temu, nije nesavladivo ali je sigurno veliki izazov i veliki posao.

Ono što smo do sada videli, srećom, nije zahtevalo tako kompleksna znanja i moglo se utvrditi  relativno jednostavno, na osnovu znanja o precesiji Zemljine ose i relativno jednostavnih efekata precesije na severnom nebu.  Ti efekti su sve komplikovaniji što je veće udaljavanje od severnog nebeskog pola, ali još uvek relativno jednostavni ako se posmatraju sazvežđa Cygnus i Casiopeia. Pomogli su nam i novi uvidi, saopšteni u ovoj knjizi, o efektima promene nagiba Zemljine ose na promenu položaja izlaska Sunca na dugodnevicu i sasvim lokalnom (a ipak ogromnom) značaju brda Treskavac po ovom pitanju.

Ako smo u pravu, postoji dosta astronomskih elemenata koji ukazuju da je kugla originalna, da je napravljena BAŠ u Lepenskom viru, BAŠ pre oko 8000 godina. Cirkumpolarni deo neba je u saglasju sa mapom na kugli, konture Treskavca su takođe u saglasju sa onim što se vidi sa obale Dunava gde se nalazilo naselje Lepenski vir, Sunce je na dugodnevicu izlazilo baš na mestu koje pokazuje strelica, sazvežđe Cygnus je sigurno izlazilo iznad Treskavca, kao i Casiopeia (sve ovo bi jedan hipotetični falsifikator teško mogao da zna)…

Ono što je do sada rečeno bi moglo da znači da su stanovnici mezolitskog Lepenskog vira znali gde je sever ali ne i da su, makar intuitivno, shvatili njegov značaj. Moguće je da su oni samo uočili da se neke zvezde u toku noći uvek okreću oko jedne  zamišljene tačke na nebu, u čijoj blizini nema zvezda, koja je uvek na istom mestu. Ovo poslednje je bitan preduslov da se oformi koncept strana sveta ali ne i siguran znak da je taj koncept oformljen. Tek onog trenutka kada je neko uočio da je najviši položaj neke zvezde uvek na pravcu te zamišljene tačke na nebu (“nepromenljivost azimuta kulminacije” po Schlosseru), bio je sposoban i za generalizaciju i za apstrakciju, spreman da shvati značaj pravca sever-jug. Na Lepenskom viru, za sada ne postoji ni jedan dokaz da su njegovi stanovnici znali gde je jug. Prema jugu, Dunav se vizuelno širi, praveći krivinu prema istoku. U tom pravcu, ništa na nebu nije stabilno, tamo nema tačke koja “miruje”, leti se vide jedne zvezde a zimi sasvim druge, a u arhitekturi naselja baš ništa nije okrenuto na tu stranu.

Za stanovnike Lepenskog vira, mesto na nebu, oko koga se okreću cirkumpolarne zvezde je moglo da ima značaj simboličnog “izvora Dunava”, jer upravo iz tog pravca velika reka dolazi do njih. Mogli su da zamisle da velika reka dolazi iz “nebeskog vrtloga” t.j. “nebeskog vira”, da bi upravo tu, pored njih, pravila jedan ovozemaljski, vodeni vrtlog, Lepenski vir. Isti taj Dunav delio je njihov svet na dostupan deo (njihov, ljudski) i nedostupan ili teško dostupan deo, odakle izlazi Sunce, do koga se može doći samo čamcem[11] i to veoma teško, zbog snage i brzine rečnog toka. To govori da su poznavali koncepte “ispred” i “iza”, “levo” i “desno”, “gore” i “dole”. U prilog ove pretpostavke govori nekoliko polja na kugli, gde su ucrtani urezi pod pravim uglovima:

slika-br-113Pravi uglovi na elipsoidu iz Lepenskog Vira

To bi moglo da ukaže da saznanje o “značaju pravog ugla u geometriji”  prethodi saznanju o “značaju pravca sever – jug”. Proizilazi da su stanovnici Lepenskog vira znali gde je sever, ali nisu bili svesni značaja tog znanja. Znali su za prave uglove, jer su poznavali koncept “levo i desno”, “gore i dole”, “ispred i iza”, ali nisu videli razloga da to znanje koriste za posmatranje neba. Ono što su znali, bilo im je sasvim dovoljno za orijentaciju u vremenu.

Odatle do koncepta strana sveta je samo mali “kognitivni korak” u pravcu generalizacije i apstrakcije, tesno vezan upravo i isključivo za posmatranje prividnog kretanja nebeskih tela, prvenstveno Sunca i zvezda, ali je za takvo nešto ipak neophodan gnomon ili bar ravan, “matematički” horizont. To je sasvim u skladu sa utvrđenom postavkom o POSTUPNOSTI u sticanju svakog znanja, pa i astronomskog: od konkretnog prema sve abstraktnijem.

Kugla je prikazana da bi je videla šira javnost i da bi znala da Lepenski Vir još uvek može da iznenadi. Mi smo je razmotrili sa arheoastronomskog aspekta. Tražili smo dokaze o njenoj autentičnosti, mada smo potpuno svesni da ona verovatno dozvoljava i drugačija tumačenja. Ako je na njoj “kumulativna simbolička beleška” rasporeda zvezda na nebu, onda je ta beleška veoma kompleksna, mada ipak bazirana na predstavi konkretnih objekata. Osećamo obavezu da svoju ideju produbimo, ali bi to prevazišlo temu ovog rada, pa dalje istraživanje ovog artefakta ostavljamo za budućnost.

Naravno, postoje brojne slične kamene kugle, nađene na neolitskim lokalitetima Britanije, u Škotskoj. Izdvojićemo samo tri:

slika-br-114115-i-116

Nije nam poznato da je referisano o bilo kojem sličnom artefaktu iz doba mezolita.

®Tekst je insert iz knjige “Sunce Lepenskog Vira” Aleksandre Bajić i Hristivoja Pavlovića, izdate od strane Društva “Vlašići”, 2015.godine.

 

Fusnote:

 

[1]Citat: Dragoslav Srejović, Protoneolit – kultura Lepenskog Vira,  Praistorija Jugoslovenskih zemalja,  Akademija nauke I umetnosti BIH, Centar za balkanološka ispitivanja, Sarajevo 1979, (tom II, Neolitsko doba, str. 60.)

[2]Isto, str. 69.

[3] Isto, str. 60. (Ovde treba reći da cela ova grupa artefakata sa Lepenskog Vira nikada nije publikovana. Ne znamo ni kako izgledaju, niti gde se nalaze, pa nemamo mogućnosti da ih vidimo, njihove fotografije nikada nisu objavljene)

[4]Stotinu svojeručno izrađenih skulptura od sličnih peščara, iz neposredne okoline Lepenskog Vira, legitimišu jednog od autora ovih redova kao pouzdanog poznavaoca lepenskih oblutaka, s dodatnom privilegijom da je u svojim rukama premetao lepenski sferoid: to je ista vrsta kamena, koja se može naći u neposrednoj okolini Lepenskog Vira. Postoje tri moguća majdana istovetnog peščara: samo 2 i 4,5km uzvodno prema Padini, na ušću Velikog potoka i Pesače, gde dospevaju sa Sokolovca i grebena Čoka Njalte; ili 1,5 km nizvodno, pema Vlascu i Lepeni (kako se zove donji tok reke Boljetinke, od Strakovice do ušća u Dunav), gde dospevaju sa krševa Šomrde, Šomrdskim potokom i Strakovicom (Miomir Babović je o tome napisao poglavlje u knjizi „Umetnost Lepenskog Vira“, na str. 203, ističući da su baš sa tih lokaliteta stanovnici Lepenskog Vira  sakupljali oblutke za svoje skulpture)

[5]Winn, S.M; 1981, Prewritting in Southeastern Europe, University of California Press, Berkeley.

[6] Merlini, M; 2005; Semiotic approach to the features of the „Danube script“, Documenta Praehistorica XXXI, p.235 – 251.

[7] Ancient World Blog: Origins of writing: Danube writings led to Pharaonic Egyptian hieroglyphs: confirmation by pottery comparison, posted by Andis Kaulins in February 06, 2005.

[8] Vega danas nije cirkumpolarna zvezda ako se posmatra sa pozicije koja je južnije od 51. uporednika. Pre 8000 godina bila je nešto bliže severnom nebeskom polu nego danas, ali ipak nedovoljno da bude cirkumpolarna, gledano sa Lepenskog Vira.

[9] Videti naš rad o Lepenskom Viru na ovom sajtu. Na lokalitetu smo obavili geodetsko snimanje horizonta i pronašli da postoji pozicija sa koje se može posmatrati dvostruki izlazak Sunca. Prvi zrak Sunca se vidi u najnižoj tački severne padine Treskavca, koja učestvuje u strukturi prirodnog horizonta (tačka D). Sunce se potom zakloni iza masiva brda a potom ponovo izađe na njegovom zaravnjenom vrhu.

[10] Drevni indijski zvezdoznanci su uz pomoć luka i strele merili uglove. Indijski astronom Lala, koji je živeo i radio u osmom veku, opisao je jedan takav astronomski “instrument” nazvavši ga “dhanu yantra”, što bi doslovce značilo “luk (kao) instrument”. O starim indijskim astronomskim instrumentima, pisao je Dr. Shekhar Narvekar, profesor sa Agnel Politehničkog instituta u gradu Goa. Smatra se da su baš ljudi mezolita načinili prve lukove i strele, kao i prve ribarske mreže.

[11]U mitologiji, „drugi svet“ je uvek „preko velike vode“. Taj „drugi svet“ je, po pravilu, svet Bogova i/ili svet predaka.

1 Comment

  1. Aleksandar Maksić

    potrebnisu mi podaci od m.sikimića beogradskog slikara koji je pronašao kamenu kuglu,hvala

Leave a Reply to Aleksandar Maksić Cancel reply