Kognitivni razvoj čoveka je proces sticanja znanja, istovremeno i proces razvoja sposobnosti za sticanje znanja i može se pratiti kod svake pojedinačne individue – ontogenetski, ali i kod čitave ljudske vrste – filogenetski. Neki zaključci se mogu doneti i poređenjem ontogenetskog saznajnog razvoja sa filogenetskim ako prihvatimo pretpostavku da se znanja u oba slučaja stiču postepeno, od konkretnih prema sve abstraktnijim. Ovom temom bave se psiholozi (kognitivna psihologija), pedagozi, antropolozi, svako sa aspekata svoje nauke, koristeći  metodologiju i terminologiju specifičnu za baš tu, svoju nauku. Ovaj rad je pokušaj praćenja kognitivnog razvoja ljudske vrste kroz razvoj znanja o prividnom kretanju nebeskih tela, prvenstveno Sunca.

Znanje o nekoj prirodnoj pojavi počinje percepcijom, dakle čulnim opažanjem te pojave i pamćenjem tog opažanja. Ukoliko se percipirana pojava oceni kao zanimljiva ili značajna, onda se ona i dalje posmatra a rezultati posmatranja pamte. Onaj koji pamti nastoji da to pamćenje sebi olakša.

Pre nekoliko decenija, u Ishangou (Afrika), pronađena je kost fosilizovana u sloju vulkanskog pepela. U gornjem vrhu uglavljen je kristal kvarca. Kost je datirana u vreme paleolita, stara je oko 15000 godina, na njoj postoje serije ureza, verovatno načinjenih upravo kristalom kvarca.

Kost je, 1972. godine proučavao Alexander Marshak, smatrajući da urezi predstavljaju beleženje faza sinodičkog Mesečevog ciklusa. U svojoj knjizi, je referisao o šest veoma sličnih artefakata iz paleolita, kasnije ih je širom sveta pronađeno još nekoliko. Veoma slična kosti iz Ishangoa je kost iz Lebomboa, na kojoj je tačno 28 ureza, što bi navelo na pomisao da je i ovde zabeležen sinodički Mesečev ciklus, ali je, na žalost, kost polomljena, pa je ureza moglo da bude i više.

Ako bi hipoteza Alexandera Marshaka bila tačna, ove kosti bi bile najstariji lunarni kalendari koje su ljudi napravili.

Bâton

Slika br. 1: Kost iz Ishangoa

U kritičkom osvrtu na Marshakov rad[1], Hadingham[2] je (1979, str. 253) konstatovao da, ma koliko osnovna ideja o kalendarskom značaju opisanih artefakata objektivno bila nedokaziva, Marshakov najveći doprihos je upravo dokaz da su ljudi paleolita bili sposobni za “kumulativno simboličko beleženje” određenih događaja, bilo da su ti događaji astronomski ili ne. Ovo je izuzetno dragoceno, jer predstavlja osnov za napredak svake naučne misli.

To je sasvim u skladu sa učenjem Jeana Piageta (1896-1980), čiji su radovi značili osnivanje kognitivne psihologije kao naučne discipline. Po njemu, ljudska vrsta (Homo sapiens) se razlikuje od životinja po svojoj sposobnosti za “abstraktno simboličko rezonovanje”.  Citiraćemo komentar njegovog učenja, koji su dali Stacey T. Lutz  i William G. Huitt 2004.godine:

“Piaget razlikuje tri tipa znanja, koja moraju biti prisutna u svim stadijumima kognitivnog razvoja: fizičko, logičko-matematičko i socijalno[3]. Fizičko znanje se stiče kroz interakciju sa okolinom „preko ruku“.  Ono prvenstveno operiše iskustvom i percepcijom objekata i veoma je konkretno po svojoj prirodi. Ovaj tip znanja se može steći samo ličnim, direktnim kontaktom sa elementima okruženja. Logičko-matematičko znanje se stvara kroz akcije. Može se steći samo ponovljenom ekspozicijom i interakcijom sa multiplim objektima i multiplim objektima postavljenim u nekom redu, kako bi se mentalne strukture kreirale ili modifikovale. Ovde, to je manipulacija objektima različitih postavki i konteksta, koji dozvoljavaju stvaranje generalizacije i abstrakcije. Slično tome, socijalno znanje može se steći isključivo interakcijom sa drugim ljudima. Taj tip znanja je kulturno-specifičan, a njegovo sticanje je zasnovano na aktivnostima, više nego na fizičkoj percepciji objekata. Taj tip znanja se razvija u svim stadijumima kognitivnog razvoja i nije obavezno hijerarhijski po svojoj prirodi, kao što su hijerarhijski postavljeni stadijumi kognitivnog razvoja, po Piagetu.

 Prvi stadijum razvoja, kako je sugerisao Piaget, je senzorimotorni. Govoreći uopšteno, ovaj stadijum traje od rođenja, približno do uzrasta od dve godine. U ovom uzrastu, inteligencija je zasnovana na fizičkoj I motornoj aktivnosti, pri čemu je upotreba simbola isključena. Pokret, puzanje i hod olakšavaju sticanje znanja, a napredak se iskazuje kroz modifikovanje bioloških refleksnih odgovora na stimuluse okruženja. Važan „miljokaz“  razvoja u ovom stadijumu je saznanje o nepromenljivosti objekata. Oko sedmog meseca života deca počinju da shvataju da objekti nastavljaju da postoje i onda kada se ne gledaju ili se ne mogu videti. Kraj ovog stadijuma je označen nezrelom upotrebom simbola i razvojem govora, što je znak napredovanja prema drugom stadijumu. 

 Drugi stadijum, nazvan pre-operacionalni, traje od druge godine života, do približno sedme. Inteligencija se prikazuje kroz upotrebu simbola, posebno sazrevanjem govora. Deca u pre-operacionalnom stadijumu su sposobna da mentalno reprezentuju objekte i događaje, i na toj tački razvoja razvijaju se pamćenje i mišljenje. Jedna od važnih „miljokaza“ razvoja u ovom stadijumu je sposobnost deteta da obavlja „monološko, non-reverzibilno mišljenje”. Deca ovog uzrasta mogu rešavati ili odrediti samo jedan aspekt nekog problema u jednom trenutku i ne mogu razmišljati ili procesuirati informacije na multidimenzionalan način. Dečji način mišljenja u ovom periodu je visoko egocentričan, čak ni u razgovoru on ili ona ne uspevaju da prepoznaju nikakav dualitet u razmeni informacija i svakako ne uspevaju da shvate bilo čije stanovište osim sopstvenog. Kraj ovog stadijuma je označen sposobnošću deteta da shvati pojam broja (na primer, dete zna da raspored objekata nema uticaja na njihovu brojnost).

Dostizanje Piagetovog trećeg stadijuma, konkretno-operacionalnog, primećuje se po sposobnosti deteta da demonstrira logički integrisano mišljenje a tipično trajanje ovog stadijuma je od sedme do jedanaeste godine života. Na ovoj tački razvoja, dete je izloženo intenzivnom učenju i uspeva da integriše svoja znanja, a ta znanja su zrelija, tako da sva tri tipa (fizičko, logičko-matematičko i socijalno) mogu biti upotrebljena od strane deteta, u njegovoj interakciji sa okolinom, na relativno visokom stepenu. Na tom stupnju, inteligencija je manifestovana kroz logičnu i sistematičnu manipulaciju konkretnim objektima i njihovim simbolima. Dete može obavljati i reverzibilne mentalne operacije  (na primer, može komunicirati sa okolinom sa više od jednog stanovišta). Shodno tome, egocentrično mišljenje se značajno smanjuje. Najvažniji „miljokaz“, koji dete ovog stadijuma može da dostigne je sposobnost abstrakcije i sačinjavanja pretpostavki. Na ovom stadijumu, razvoj deteta je još uvek u glavnom ograničen na primenu znanja o konkretnim objektima i stimulusima.

 

Trajanje ovih stadiuma ne treba shvatiti suviše kruto. Ono je u velikoj meri zavisno od primarnih sposobnosti i interesovanja deteta, kao i od stimulusa i instrukcija koje dete dobija od svoje okoline. Od velike je važnosti da ti stimulusi i instrukcije budu prilagođene stadijumu razvoja u kome se dete nalazi.U filogenetskom razvoju, ovaj model nije u potpunosti primenljiv. Na primer, jasno je da praistorijska naselja i različite artefakte nisu pravila deca već odrasle individue. Isto tako, jasno je da se sasvim nova znanja među ljudima nisu sticala putem instrukcija, već su ih doneli daroviti pojedinci u nekom trenutku, a onda preneli drugim članovima zajednice. Ali, jasno je i da se abstraktna znanja nisu mogla steći pre onih konkretnih, dostupnih čulnom opažanju. Tako, ontogenetski model ipak može delimično biti primenljiv na razumevanje filogenetskog, makar po redosledu sticanja novih saznanja.

Znajući sve ovo, vraćamo se na kumulativno simboličko beleženje.

Da ne bi bilo nikakvih dilema o sposobnosti ljudi paleolita za kumulativno simbolično beleženje, svedoči jedan, među više sličnih artefakata iz doba paleolita, nađen na lokalitetu Dolni Vestonice, na jugu Češke, star oko 25 000 – 27 000 godina.

Slika br. 2Slika br. 2: kost iz Dolnih Vestonica: Fotografiju je načinio Don Hitchcock 2008.godine, u Muzeju Dolni Vestonice (kliknite na sliku da biste je videli u punoj rezoluciji)

Nije poznato šta je autor ureza na kosti beležio, ali nešto sigurno jeste. Očigledno, postojala je ekspozicija “multiplim objektima, postavljenim u nekom redu” i neki logičko-matematički koncept je stvoren i zabeležen.

Interesantno je napomenuti da je kultura, čiji su ostaci nađeni na ovom lokalitetu[4], poznavala tehnologiju proizvodnje keramike i to je ubedljivo najstarija kultura na svetu koja je ovu tehnologiju osvojila. Ne samo da su na lokalitetu nađene keramičke figurine, već je nađena i peć za njihovu proizvodnju. Tako termini “prekeramički neolit”, “keramički mezolit” i slični, gube smisao u praistorijskoj centralnoj Evropi, iako za sada nema dokaza da se znanje o proizvodnji keramike proširilo sa ovog lokaliteta.

Slika br. 3

Slika br. 3: pločica iz Geissenklossterlea, načinjena od kljove mamuta, dimenzija približno 4 x 2cm, prilično dobro očuvana; na njoj je 88 ureza, što predstavlja zaokruženi broj dana tri lunacije (3 x 29,5 dana). To je i broj dana kada sazvežđe Orion nije vidljivo na nebu. Broj dana kada je sazvežđe vidljivo na noćnom nebu koincidira sa trajanjem trudnoće. Svaki od ovih podataka sam za sebe ne znači mnogo, mogao bi da bude i puka slučajnost. Ipak, svi zajedno bi mogli da znače da je ljudska figura na pločici zapravo simbolično predstavljanje sazvežđa Orion, što bi opet značilo da su ljudi paleolita ipak posmatrali nebo i svoja zapažanja „kumulativno simbolički beležili“.

Slika i podaci su preuzeti sa sajta „Portal to the heritage of astronomy” (ICOMOS-IAU iniciative), pristupljeno 30.marta 2015.godine.

Paleolitu pripada i artefakt iz doline Dunava, poznat kao pločica iz Geissenklossterlea (pećina na jugu Nemačke), star 32-35000 godina. Na jednoj strani pločice prikazana je ljudska figura, na drugoj serije ureza, a urezi postoje i na ivicama pločice.

 

Kumulativno simboličko beleženje

 

Kada kažemo “beleženje”, prva asocijacija koja se javlja je pismo, kao dogovorom usvojen, kodifikovan sistem znakova, čije je značenje poznato većem broju individua. Reči “znak” , “značiti” i “značenje”,  imaju isti koren u mnogim jezicima (na primer u Engleskom: “sign“, “to sign” “to signify“, „significance“) i neraskidivo su povezane po smislu, prva kao imenica, druga kao glagol, treća kao glagolska imenica. Iz istog sistema je i reč “značaj”, koja naglašava važnost ove veze. Ali, kumulativno simboličko beleženje nije isto što i pismo. Ono se javlja mnogo, mnogo pre pisma a ono što je u tom sistemu “znak” ne mora biti opšte prihvaćeno kao nešto čije je značenje uvek isto i poznato većem broju ljudi. Tu “znak”[5] ima svoje značenje samo za onoga ko ga je načinio, možda još za ograničen broj individua kojima je autor znaka objasnio ono što je označio.

U toku kognitivnog razvoja individue, znanje o upotrebi ovakvih oznaka javlja se veoma rano. Već deca, u uzrastu od 4 – 5 godina, sposobna su da nauče da broje do 10. Znaju da na levoj ruci imaju pet prstiju, na desnoj isto toliko. U uzrastu od 5 – 7 godina, sposobna su da nauče igru kartama poznatu kao “tablanet” ili “tablić” i da skorove u igri beleže takozvanim tablama, crtama ili reckama u kompletima od po pet.

Slika br. 4Slika br. 4: „table“ ili „recke“

Tako, u ovom uzrastu, deca su sposobna za kumulativno simbolično beleženje, a njihovi znakovi su poznati svim učesnicima igre. To, naravno, znači da će biti sposobni da isti sistem znakova primene  i na druge pojave koje im se učine vredne ovakvog beleženja. Poneko dete će tako imati tačnu evidenciju o broju svojih klikera ili nekih drugih igračaka (dakle, konkretnih objekata) koje im se čine važne. Veoma brzo će shvatiti da kompleti znakova ne moraju biti grupe od pet „recki“, već taj broj može biti i drugi, kompleti mogu sadržavati različit broj crta. Ipak, pet crta u kompletu će ostati najčešći način beleženja, jer odgovara broju prstiju na jednoj ruci[6]. Ovo znanje je dragoceno. Deca već shvataju pojmove „znak“ i „značenje“, što ih čini sposobnim da lagano počnu da usvajaju i složenije znake sa složenijim značenjem, da je značenje određenih znakova poznato i drugim ljudima i da je za sve njih isto, što ih osposobljava da ubrzo započnu školovanje i usvajanje pisma. Iskustvo sa „reckama“, stečeno kroz igru, vodi direktno do kodifikovanih znakova i njihovog značenja. U ovom stadijumu, dete je već steklo pojam broja, zna da raspored objekata nema uticaja na njihovu brojnost, znak je vezan prvenstveno za broj (nečega). Logičko-matematičko znanje ima osnovne uslove da napreduje…

Brojni artefakti od paleolita, preko mezolita i neolita imaju slične ureze ili recke, t.j. crte, koje su za autora imale određeno značenje.

 

Filogeneza kumulativnog simboličnog beleženja astronomskih pojava

Ideja Alexandera Marshaka o urezima na kosti, kao kumulativnom simboličnom beleženju astronomskih pojava, ne može se objektivno dokazati za čoveka paleolita jer nema jasnih dokaza da je paleolitski čovek sistematski posmatrao prividno kretanje nebeskih tela. Već za neolitskog čoveka se ovakvo nešto ne može reći.

Kada je pre nekoliko godina, na neolitskom arheološkom lokalitetu Medvednjak kod Smederevske palanke u Srbiji, otkrivena rezbarena kljova divljeg vepra, njoj se nije moglo prigovoriti da je oštećena, te  da broj ureza može biti veći ili manji, već je jasno da je taj broj precizan i van diskusije, tačno 27. Urezima je ostvareno 28 grebena (koji se mogu prebrojati i u mraku), što odgovara broju dana u toku kojih je Mesec vidljiv na vedrom noćnom nebu. Ceo sinodički Mesečev ciklus traje 29,5 dana, ali, tog 29-og dana Mesec nije vidljiv. Starost artefakta je procenjena na oko 7500 godina.

Sam oblik kljove asocira na Mesec i njegove faze. Pritom, konveksna ivica artefakta je podeljena na četiri dela, što asocira na Mesečeve mene:  “mlad” Mesec, prva četvrt, „pun“ Mesec i poslednja četvrt. Širi deo kljove je obrađen kao šarka ili šarnir, sa otvorima za osovinu, što bi značilo da artefaktu nedostaje jedan pokretni deo, sa kojim bi to postao jedan instrument – možda šestar ili nešto slično razmerniku ili uglomeru.  Ulovljeni divlji vepar je svakako imao dve slične kljove. Ako je jedna obrađena ovako precizno, zašto nebi bila i druga?

Nesporno je da je onaj ko je načinio ovaj artefakt uložio veliki trud da kljovu divljeg vepra pažljivo obradi. Ona je potpuno glatka, gotovo polirana, što znači da mu je bila veoma važna. Kumulativno simboličko beleženje je nesporno, a da je u pitanju beleženje jedne astronomske pojave je sasvim verovatno.

Slika br. 5Slika br. 5: kljova iz Medvednjaka

Primetili smo da kljova divljeg vepra ima jedan (na slici – donji) kraj, obrađen kao šarka ili šarnir, pa smo pretpostavili da je to deo alatke, koja ima još jedan deo. Neočekivano, Prof Milorad Stojić nalazi i taj drugi deo, u jednoj privatnoj zbirci nalaza sa Medvednjaka. I taj drugi deo ima otvor za osovinu i sasvim „pasuje“ sa prethodnim. Oko tog otvora postoji svetliji lučni trag na površini kljove, kao trag okretanja…

Na naše oduševljenje, taj drugi deo ima DVANAEST ureza na svojoj konkavnoj strani, upravo onoliko koliko ima Mesečevih sinodičkih ciklusa u jednoj solarnoj godini. I ti urezi se mogu prebrojati i u mraku.

Ovom artefaktu se ne može prigovoriti da, iz perioda u kome je nastao, ne postoje i drugi arheološki nalazi koji bi potvrdili da je čovek u to vreme sistematski posmatrao nebeska tela.

Slika br. 6Slika br. 6: još jedna kljova iz Medvednjaka

 

Iz gotovo istog perioda (mada ipak nekoliko stotina godina kasnije) potiče krug kod Gosecka, za koji je pouzdano utvrđeno da predstavlja posebno udešeno mesto za posmatranje Sunca. Pod izrazom „posebno udešeno mesto“ podrazumeva se da je prostor na kome se krug nalazi posebno odabran, oblikovan i obeležen, da bi se posmatranje godišnjeg pomeranja mesta izlaska i zalaska Sunca vršilo uvek pod istim uslovima, što jasno sugeriše organizovanost ovakve aktivnosti u toku dužeg niza godina. Krug kod Gosecka je datiran na pre oko 6700-6900 godina.

Na Balkanu, iz perioda neolita, ali ipak nešto ranijeg, potiče kružna formacija kod sela Belica, veoma slična krugu kod Goseka o kojoj smo već pisali, koja je, prema figurinama od kosti, koje su tamo nađene, datirana na Univerzitetu u Majncu na period pre 7500-7800 godina. Prema dosadašnjim istraživanjima, postoji velika verovatnoća da je ta kružna formacija služila za sistematsko posmatranje Sunca a možda i Meseca.

Mogu li se određena znanja o nebu i kumulativno simboličko beleženje pomeriti i dalje u prošlost? Postoje indicije da mogu: na MEZOLITSKOM lokalitetu Lepenski Vir, postoje jasni dokazi o kumulativnom simboličkom beleženju na kamenim skiptrima, koji su tamo nađeni.

Slika br. 84Na skiptru ima 9 ureza i polomljen je pa se ne može sa sigurnošću reći koliko je ureza bilo na samom predmetu. Fotografije su preuzete iz knjige D. Srejovića i Lj. Babović, Umetnost Lepenskog Vira

Slika br. 85Na ovom skiptru, postoji kompleksna šara, sastavljena od ureza, ali ne možemo sasvim da budemo sigurni da je na ovaj način zabeležen broj

Slika br. 87Na ovom skiptru je broj ureza sasvim jasan (18 gore i 16 dole) ali je skiptar polomljen, pa je ureza verovatno bilo više

Slika br. 88

Ovaj skiptar NIJE polomljen. Podseća na nož ili mačetu, na njegovim stranicama je kompleksna šara ali je na njegovom gornjem bridu tačno 29 ureza, od kojih je jedan malo udaljen od ostalih. To je TAČAN broj dana sinodičkog Mesečevog ciklusa

Stiče se sve više dokaza da je celo mezolitsko naselje Lepenski vir namerno koncipirano i udešeno za posmatranje Sunca i određivanje dugodnevice. Za sistematsko posmatranje Mesečevih faza nije potrebno udešeno mesto: one se mogu posmatrati sa svakog mesta, u koliko je nebo vedro, bar u nekom delu noći.

Istraživanja su u toku, dosadašnji rezultati su veoma ohrabrujući, očekujemo da ih kompletiramo do leta 2017. godine.

Ovaj tekst je insert iz knjige “Sunce Lepenskog Vira” , čiji su autori Aleksandra Bajić i Hristivoje Pavlović, koju je objavilo naše Društvo “Vlašići” 2015. godine.

Fusnote:

[1] Alexander Marshak, The roots of civilization – The cognitive beginnings of Man’s First Art, Symbol and Notation, Mc Graw-Hill book company, New York, 1972.

[2] Evan Hadingham, Secrets of the Ice age, Walker, New York, 1979 (str. 253).

[3] Citat: Lutz, S., & Huitt, W. (2004). Connecting cognitive development and constructivism: Implications from theory for instruction and assessment; Constructivism in the Human Sciences, Cognitive development No 9, (1), 67-90.

[4] Lokalitet je poznat široj javnnosti po paleolitskom staništu, sa hemisfernim građevinama, načinjenom od velikih kostiju i kljova mamuta i kostiju nekih drugih izumrlih životinja poslednje glacijacije.

[5] Postoji određena zbrka u korišćenju pojmova „znak“ i „simbol“. Prema Karlu Gustavu Jungu, iza pojma „znak“ obično stoji jedan relativno konkretan pojam dok reč „simbol“ počiva na kompleksnim i višeznačnim pojmovima. Prema istom autoru, reč „simbol“, skriva više međusobno povezanih značenja. Simboli postoje onda kada je neki pojam teško opisati rečima. Ova distinkcija se retko precizno koristi u nauci.

[6] Na ovom principu je koncipiran i rimski sistem brojeva.