Par stećaka iz Zgošće

od Aleksandre Bajić

Veliki stećak-slemenjak iz Zgošće je najpoznatiji od svih mnogobrojnih stećaka. Izrađen je od mermernog monolita, velikih dimenzija: dužine je 265cm, širine 139-147cm, visine na uglovima 146cm a pri slemenu 169cm. Stoji na ploči debljine oko 40cm, koja je bila ukopana do nivoa tla. Razlikuje se od svih ostalih stećaka po finoći, preciznosti i bogatstvu svoje izrade. Sve njegove površine, osim gornje, su ukrašene reljefom, na kom su različite predstave. Upravo zbog lepote i umetničkog dometa, smatra se da predstavlja spomenik nekom vladaru ili visokom svešteniku. Pronadjen je u malom mestu Donja Zgošća, kod Kaknja, u današnjoj Bosni i Hercegovini, ali se više ne nalazi tamo. Prenet je u Zemaljski muzej u Sarajevu, gde se i danas čuva. Ne postoji konsenzus među naučnicima o vremenu kad je načinjen.

Prvi utisak da je ovaj spomenik u vezi sa  KALENDAROM, daje njegovo začelje koje izgleda ovako:

Slika br. 1. Začelje velikog stećka, na kome se vidi dvanaest rozeta

Na tom začelju,[1] vidimo DVANAEST ROZETA, koje imaju izgled poznatog Sunčevog točka, poređanih u četiri vertikale, koje se sastoje od po tri rozete. Ovo se može shvatiti kao četiri godišnja doba od po tri meseca, koja čine Sunčevu godinu.

Na pročelju stećka se vidi sledeće:

Slika br. 2: Pročelje velikog stećka

Ovo pročelje velikog stećka iz Zgošće kao da ilustruje stihove narodne pesme, iz zbirke Vuka Karadžića:

Durmitore, visoka planino,
Nad tobom se beli grad viđaše,
A nad gradom TRI SUNCA sijaše…

Upravo to vidimo na pročelju stećka: grad sa palisadom koja liči na balvane ali i na oblake, a ima trouglast oblik koji može sugerisati planinu. Nad planinom je grad, a nad gradom se, iznad srednjih kuća, jasno vide TRI SUNCA.

U našem narodu postoji verovanje da su nekada na nebu sijala tri Sunca. O ovome su nas jasno izvestili Vuk Karadžić i Sima Trojanović. Hrišćanstvo ne poznaje trojstvo Sunca, pa se ovo verovanje može shvatili samo kao ostatak stare vere našeg naroda. Verovanje u postojanje tri Sunca ima svoje uporište u atmosferskoj pojavi PARAHELIJE, kada se na nebu stvarno mogu videti tri Sunca. O toj pojavi je pisao Nenad Đ. Janković, u svojoj knjizi o narodnom znanju Srba o nebeskim telima.

U zbirci Vuka Karadžića je zabeležen i drugi varijetet pesme koja pominje tri Sunca, koji počinje ovako:

Oj, Vitore, visoka planino,
Nad tobom mi TRI SUNCA granuše…

Planina Vitor[2] ne postoji na Balkanu. Ali, hrišćanski misionari koji su pokrštavali polabske i pomeranske Slovene u dvanaestom veku naše ere pominju brdo VITHORA, koje se nalazilo iznad grada Arkone, na ostrvu Rujanu (današnji Rugen). U gradu Arkoni nalazio se hram slovenskog Boga SVETOVIDA (Svantevit). Isti misionari su nam dali i opis Svetovida, koji je pod jednom kapom imao ČETIRI GLAVE. To nam je dalo ideju da potražimo Svetovida i na pročelju stećka iz Zgošće i, gle čuda, videli smo na kapiji grada, ispod tri Sunca, TRI LJUDSKA LIKA a ČETVRTI LJUDSKI LIK smo videli sakriven, u prvoj kući s leva u gradu. (Ne možemo da se zakunemo, slika nije dovoljno oštra, ali nam se čini da desni od tri lika na kapiji drži u svojoj desnoj ruci neku okruglu, šuplju formu, koja liči na PRSTEN.)

Slika br. 3:  Na kapiji grada

Ne smatramo da smo svojoj mašti previše dali na volju, jer vidimo PRSTEN, u desnoj ruci ljudske figure na pročelju velikog stećka. Ovo zato jer predstava prstena nije nikakva retkost na hercegovačkim stećcima, na protiv, viđamo ih često, naročito na onima iz Radimlje kod Stoca.

Slika br. 4: Prsten u moćnoj ruci

Postoje cele grupe ovakvih stećaka, koji prikazuju junaka sa moćnom, velikom desnom šakom, nad kojom je PRSTEN. Prsten je, očigledno, važan, a treba se setiti i da sličan postoji u desnoj ruci jednog od četiri lika na kipu Svetovida, koji je 1848.godine nađen u reci Zbruč, na granici Poljske i Ukrajine, a koji se sada čuva u Muzeju u Krakovu.

Interesantna je kapija na kojoj stoje rečena tri lika: sa leve strane, sastoji se od šest palisada, koje su sve duže, gledajući s leva na desno. Na desnoj strani je takođe šest palisada, koje su sve kraće, kada se gleda s leva na desno. Ukupno ih je dvanaest, broj odgovara broju meseci u godini. Ako je dužina palisada u vezi sa visinom kulminacije Sunca ili sa dužinom sunčanog dana, onda kapija simboliše dugodnevicu.

Na „donjem spratu“ pročelja, vide se dva konja između kojih su ljudski likovi, ali je tu stećak oštećen pa ne može da se ustanovi koliko tih likova ima. Levi konj je bez jahača, dok na desnom izgleda da jaše jedna mala ljudska figura, kao dečja. (U koliko je u sredini bilo tri lika, onda je ukupan broj opet četiri, u koliko je u sredini bilo samo dva lika, onda ih je, sa malim jahačem na desnom konju, ukupno tri.) Prava istina se za sada ne može ustanoviti.

Zato treba pogledati i bočnu desnu stranu stećka, koja izgleda ovako:

Slika br. 5: Severna strana velikog stećka

Posmatraćemo najpre gornju polovinu stećka, koja je od donje odvojena bordurom. Vidimo PET JAHAČA. Svi imaju KAPE.

Prvi od njih je nešto krupniji od ostalih, pa se može shvatiti da je bio i značajniji. Bio je označen pločicom, na kojoj je nekada postojao NATPIS, za koji se zna da je u sedamnaestom veku otklesan (uništen). Lice (ili lica) tog jahača je takođe uništeno, što bi moglo da znači da je bilo posebno važno. Pretpostavimo da je na pločici pisalo SVETOVID, a da je konjanik imao četiri lica.

Sledeće što vidimo su TRI JAHAČA, označeni zajedničkom pločicom, iznad kojih se nalazi po jedna rozeta, koja bi mogla da označava SUNCE. Drugi od ta tri jahača je oštećen, vidi se samo deo njegove leve noge i zadnjica sa bedrom i mačem, kao i deo desne ruke sa kopljem. Na osnovu ove TRI rozete iznad jahača, dakle, TRI SUNCA, možemo da pretpostavimo da je na pločici, pre nego što je natpis uništen, pisalo TRIGLAV[3] ili Trojan.

Poslednji jahač nije označen pločicom sa nazivom, ali njegov identitet odaje cvet PERUNIKE koji se nalazi iznad njega. To je PERUN, slovenski Bog groma.

Tako, dobijamo jednu „formulu,“ koja je karakteristična u tumačenju četvorolikog Svetovida:[4]

Svetovid (kvaternitet) = Triglav (trojstvo Sunca) + Perun (gromovnik)

Prema onome što do sada znamo o Svetovidu, to je bio Bog svetlosti, Sunca i rata. O tome nas je detaljno izvestio Saxon Gramaticus, u svom delu „Gesta Danorum.“ Isti autor je naveo da se praznik Svetovida slavio u hramu u Arkoni „nešto pre žetve.“ Logično je da praznik božanstva Sunca i svetlosti bude tako lociran, jer je to vreme najveće moći Sunca. Ako bi smo želeli da preciznije odredimo dan najveće moći sunčanog božanstva, to bi svakako bio dan DUGODNEVICE, kada je dan najduži u toku godine, a taj dan jeste „nešto pre žetve.“

Zato, treba pogledati i ostale prizore na velikom stećku iz Zgošće.

Donja polovina ove strane stećka (koju upravo razmatramo) predstavlja lov na JELENA[5] (dugodnevicu) i ubistvo BIKA[6] (možda divljeg vepra, slika nije sasvim jasna). Poslednja scena, vuk privezan lancem za drvo sveta (hrast), odražava narodno verovanje da u svetu mrtvih postoji veliko drvo (hrast ili glog) za koji je lancem vezan vuk koji glođe taj lanac. Onog trenutka kad je lanac skoro preglodan, dolazi Božić, neko uzvikne „Hristos se rodi“ i lanac je opet ceo, kao nov. Postoji verovanje da se to dogodi i kada neki ciganin-kovač[7] udari svojim čekićem po nakovnju. Pošto je vuk, prema Karlu Gustavu Jungu[8] simbol smrti i ništavila, pretpostavili smo da ta poslednja scena prikazuje svet mrtvih, što potvrdjuje i navedeno narodno predanje. Pošto se u tom predanju pominje Božić, shvatili smo da se prikaz odnosi i na zimski period, možda kratkodnevicu. Iznad vuka se nalazi ZMAJ.

Prepoznali smo i drveće na stećku: lov na jelena odvija se pored BORA i to onog primorskog, sa širokom krošnjom u vidu suncobrana. Ubijanje bika se odvija kraj drveta sa kog je opalo lišće. Vuk je privezan za HRAST, čije lišće ima sasvim prepoznatljiv oblik.

Obzirom da je figura lovca na JELENE tačno ispod one figure za koju smo pomislili da predstavlja Svetovida, čiji se praznik slavio upravo u vreme DUGODNEVICE,[9] pomislili smo da bi ovde nedostajao samo jedan GNOMON[10] postavljen na pravom mestu, čija bi senka „padala“ na prvog jahača i lovca na jelene na dan DUGODNEVICE, pri izlasku Sunca. Tako bi se moglo reći da je ovaj stećak mogao imati svoju upotrebu za određivanje kalendara.

Dalja potraga nam je dala za pravo: u neposrednoj blizini velikog stećka iz Zgošće na originalnoj lokaciji nalazio se još jedan stećak, poznat pod nazivom STUP iz Zgošće, koji je upravo zbog svog oblika pogodan da bude jedan GNOMON. I taj stećak se sada nalazi u Zemaljskom muzeju u Sarajevu.

Slika br. 6: Veliki stećak i stup na originalnoj lokaciji, kod sela Zgošća

Ova fogografija je, na žalost, jedina koju smo našli, a koja prikazuje oba zgošćanska stećka, na originalnoj lokaciji.

 

STUP IZ DONJE ZGOŠĆE

I ovaj spomenik je izrađen od mermernog monolita, velikih dimenzija. Ukupne je visine oko 300cm. Njegov presek u gornjem delu je pravougaonik, 54 x 44cm, ovaj gornji deo je visok 100cm. Donji deo stuba ima visinu od oko 200cm, od kojih je oko 50 cm ukopano u zemlju. Ivice su zasečene pod uglom od 45 stepeni, pa je njegov presek lako spljošten osmougaonik. Visina ovog donjeg dela iznad zemlje je oko 155cm, zajedno sa prelaznom zonom između gornjeg i donjeg dela. Bez te prelazne zone, visina je 10 cm manja, dakle, 145cm. Ta visina je približno jednaka visini bočne strane velikog stećka, koja je okrenuta prema stupu (146cm).

Slika br. 7: Stup iz Zgošće, u bašti Zemaljskog muzeja u Sarajevu

Ovaj termin „originalna lokacija“ je samo uslovno tačan, jer su oba stećka i tu očigledno pomerana. Tragači za blagom su pokušali da razbiju veliki stećak, ne bi li u njegovoj unutrašnjosti pronašli dragocenosti. Stećak u obliku stupa je iskošen, verovatno na stranu na kojoj se kopalo, sa istim ciljem. Pri tom je deo njegovih ukrasa ukopan u zemlju, što znači da je „utonuo“ više nego što treba. Ipak, zajednička fotografija nam pokazuje da su ta dva stećka u nekom ODNOSU. Strana velikog stećka, koju smo upravo komentarisali (ona sa pet jahača i lovcem na jelena), okrenuta je prema stećku u obliku stupa. Dr Ćiro Truhelka, nekadašnji direktor Zemaljskog muzeja u Sarajevu, navodi da je pročelje velikog stećka bilo okrenuto prema istoku a začelje prema zapadu. Stećak u obliku stupa se nalazio na pravcu istok-severoistok, u odnosu na desnu ivicu pročelja.

Slika br. 8: Mogući odnos velikog stećka i stupa u prostoru

Ovu sliku smo dobili tako što smo nacrtali na milimetarskom papiru oba stećka (od velikog stećka samo deo) u horizontalnoj projekciji, u srazmeri 1:10. Dimenzije prizora lova na jelene smo odredili postavivši proporciju između stvarnih dimenzija stećka i dimenzija na fotografiji desne (severne) bočne strane. Ono što je na našem crtežu dužine 1mm, u originalu je 1 cm. Postavili smo stup tako da stoji u odnosu na scenu lova na jelene i prednju ivicu velikog stećka pod azimutom od 55 stepeni. Na slici vidimo da je podudaranje POTPUNO. Senka stupa će, pri izlasku Sunca na DUGODNEVICU, pokrivati scenu lova na jelena i prvog jahača, onog koji je bio označen posebnom pločicom. (Mi smo pretpostavili da je na toj pločici pisalo „SVETOVID.“) Majstor koji je izradio ove stećke precizno je podesio sve njihove dimenzije, da bi se dogodio ovaj efekat. Gotovo da je nemoguće da se ovakva preciznost postigne slučajno. Pri tom, ako je stup postavljen pod dobrim uglom, potpuno je nebitna njegova udaljenost od velikog stećka.

Ovo rešenje sasvim liči na poziciju koju smo videli na fotografiji sa originalne lokacije. Postoji i podudaranje simbola: lov na jelena simboliše dugodnevicu, to smo već objasnili. Praznik Svetovida je slavljen u isto vreme, prema rečima Saxona Gramaticusa.

Ali, ako je veliki stećak iz Zgošće bio orijentisan u pravcu istok-zapad, što nam se čini izvesno, onda je stup mogao biti postavljen pod azimutom od 55,5 stepeni, na bilo kom odstojanju od velikog stećka. Tako bi njegova senka padala na prvog jahača, onog koji je označen posebnom pločicom, na DUGODNEVICU, pri izlasku Sunca i nebi prelazila na pročelje stećka.

Pri pojavi prvog zraka Sunca na dugodnevicu, senka stupa će pokriti prvog jahača, pločicu na kojoj je nekada stajao njegov naziv, a takođe i celu scenu lova na jelena.

(Ako bi smo želeli da se ovaj efekat dogodi onda kada se pojavi ceo Sunčev disk, onda bi stup trebalo da postavimo pod azimutom od 56,5 stepeni u odnosu na ugao velikog stećka, ali je ta pozicija manje precizna.)

Geografske koordinate nekropole stećaka u Zgošći kod Kaknja su sledeće: 44,154879°N  18,132112°E. Astronomski softver RedShift 7 je, prema tim koordinatama pokazao da prvi zrak Sunca na dugodnevicu, na toj lokaciji, izlazi na azimutu od 55° – 56°, a ceo Sunčev disk na azimutu od 56,5° u koliko je horizont ravan.Prema fotografiji sa originalne lokacije u Zgošći, izgleda da je horizont prilično ravan, ali bi u svakom slučaju trebalo izmeriti njegovu altitudu na pravcu izlaska Sunca na dugodnevicu, što bi omogućilo da se uradi sasvim precizan proračun pozicija oba stećka.

Da bi smo proverili ono što smo do sada naveli, treba da pogledamo i drugu (južnu) bočnu stranu velikog stećka iz Zgošće kod Kaknja:

Slika br. 9: Južna bočna strana velikog stećka

Simbolika ove strane je slična simbolici one koju smo prethodno pogledali, samo, ovaj put treba da gledamo s desna na levo. Opet u donjem redu vidimo PET JAHAČA. Prvi se očigledno razlikuje od ostalih, jaše u suprotnom smeru od njih i iznad sebe ima DRVO SVETA. Ovaj jahač se nalazi tačno naspram onog koga smo (na suprotnoj strani) označili kao Svetovida. Sve se uklapa, drvo sveta se uvek vezuje za vrhovno božanstvo.[11] Ovaj jahač je usmeren od istoka ka zapadu, kao što odgovara sunčanom božanstvu.

Sledeća tri jahača imaju iznad sebe, u uglu kvadrata u kome se nalaze, po jednu malu rozetu u obliku Sunca i još dve u pravougaoniku iznad, ukupno, svaki po TRI. (tri meseca jednog godišnjeg doba)

Poslednji jahač iznad sebe u kvadratu ima cvet PERUNIKE a cvetovi su i u pravougaoniku iznad njega, poređani u dve rozete. (Iznad njega nisu „Sunčevi točkovi,“ već rozete sastavljene od cvetova.) To je opet PERUN i nalazi se tačno iza jahača kog smo označili kao Peruna sa suprotne strane stećka. I na ovoj strani stečka imamo istu „formulu“ kao i na onoj koju smo prethodno komentarisali, koja se čita s leva na desno:

Perun (gromovnik) + Triglav (trojstvo Sunca) = Svetovid (kvaternitet)

Ova četiri jahača „jašu“ u obrnutom pravcu od prvog jahača s desna, USTUPAJU, baš kao što Sunce „ustupa“ jer dani postaju sve kraći nakon letnje dugodnevice.

Ova strana stećka je očigledno postavljena kao u ogledalu u odnosu na prethodnu i gleda prema jugu. To znači, da bi se uz upotrebu odgovarajućeg gnomona, na njoj mogao utvrditi dan kratkodnevice pri zalasku Sunca. Da bi smo to shvatili potrebno je da prethodnu shemu zamislimo kao u ogledalu, a stup postavimo pod azimutom od 234 i ½ stepena (jugozapadno) u odnosu na četvrtog jahača s desna. Ovaj gnomon bi morao da bude znatno uži od stećka u obliku stupa, jer bi senka trebalo da pokriva manju površinu.

Naravno da znamo da u Zgošći nisu nađena dva stupa, već samo jedan, ali i taj jedan je dovoljan za tvrdnju da su pomenuta dva stećka iz Zgošće zajedno mogli da predstavljaju jedan KALENDAR, a istovremeno i jednu ALATKU za pravljenje kalendara.

Ujedno, ta dva stećka mogu da nam pomognu u tumačenju četvorolikog SVETOVIDA jer nam daju jasnu formulu:

TRIGLAV + PERUN = SVETOVID     

3 + 1 = 4

Sva simbolika solarnih brojeva postoji na velikom stećku iz donje Zgošće

12 – kao dvanaest meseci solarne godine
3   – kao TRI SUNCA i TRIGLAV
4   – kao četiri godišnja doba i SVETOVID
Postoji i DRVO SVETA, tako važno u starim religijama
Postoji i PERUNIKA, kao Perunov znak
Postoji LOV NA JELENA (letnji solsticij)
Postoji VUK, simbol smrti, lancem vezan za DRVO SVETA (zimski solsticij)
Postoji ZMAJ, simbol VATRE, a istovremeno jedan od mogućih pojavnih oblika grabancijaša, vedomaca, vjedogonja, oblačara, gradobranitelja, ala…

Pri tom, ni jedan od dva stećka, niti onaj veliki niti onaj u obliku stupa, nemaju na sebi ni jedan jedini hrišćanski niti muslimanski simbol. Njihovo značenje je moguće „pročitati“ prateći samo rodnu veru balkanskih Slovena i mitologiju te vere.[12]

Posmatrajući pažljivo veliki stećak iz Zgošće nismo našli lunarnu simboliku. Ako je to kalendar, onda je čisto SOLARNI. Ipak, treba pogledati i simboliku na stupu iz Zgošće.

Slika br. 10: Crtež stupa, po Ćiri Truhelki

Na stupu očigledno nema ni jednog tipičnog „Sunčevog točka,“ali postoje različite rozete. Najčešće su u obliku četvorokrake zvezde u krugu, što daje jasnu asocijaciju na godinu sa četiri godišnja doba. Pojavljuju se TROJSTVA i KVATERNITETI tih rozeta. Gotovo smo sigurni da su sve to solarni simboli. Ali, na donjoj polovini stećka pojavljuje se motiv SPIRALE u krugu, a pri dnu, na prvoj strani s leva, pojavljuje se i DVOSTRUKA SPIRALA, koja, prema nekim tumačenjima,[13] simboliše naizmeničan rast i opadanje Meseca. Drevnost ovih znakova potvrdjuje njegova upotreba još od neolita. Ali, dvostruka spirala može da simboliše i godišnje pomeranje mesta izlaska Sunca.

Zato, ima još nešto što ukazuje na kalendarsku funkciju ovog stećka: ugao pod kojim se seku kraci strukture u obliku slova „X“ na prvom crtežu s leva (obeleženi su crvenim linijama, radi lakšeg merenja). Taj ugao (u koliko je crtež Ćire Truhelke precizan) iznosi oko 67^o . To je upravo 2 x 33,5^o t.j. 2x(90°-56,5°) što predstavlja ugao između najvećeg otklona tačke izlaska  Sunca prema severu na dugodnevicu (u odnosu na istok) i najvećeg otklona tačke izlaska Sunca prema jugu na kratkodnevicu, to jest maksimalni „godišnji hod“ tačke izlaska Sunca na ovoj geografskoj širini.

Ugao je lako izmeriti običnim đačkim uglomerom

Da li je moguće da majstor, koji je klesao ove stećke, sve ovo uradi slučajno? Nije!

Ni spirala u krugu, kao ni dvostruka spirala, nikako ne spadaju u hrišćanski asortiman simbola. Ne spadaju čak ni u bogumilski (ma šta to bilo). To su jasni i nedvosmisleni paganski simboli. Videli smo ih čak i u praistorijskoj grobnici-observatoriji Newgrange, na telu neolitske Boginje Kukuteni kulture, na grudima božanstva sa glavom ptice koje se vozi na obrednim kolicima iz Dupljaje, i gde sve ne…

Vidljivo je da na sve četiri strane stupa, pri vrhu postoje natpisi, koji do sada nisu u potpunosti pročitani. Do sada, sigurno su pročitane dve reči: „…Ban Dragiša…“ Te dve reči su ipak dovoljne da posvedoče da je stećak ukrasila slovenska ruka. (Ne verujemo da je ban Dragiša pisao grafite po stećku.)

Treba da još jednom naglasimo i da je STUP visok oko 2,5m (deo iznad tla), te da njegov presek nije kvadratni već pravougaoni, u donjem delu njegove ivice su zasečene pod uglom od 45 stepeni, te u tom delu presek postaje lako spljošten osmougaonik. Prema našoj teoriji o kalendarskoj upotrebi ovih stećaka, taj postupak je bio potreban da bi se širina senke smanjila na potrebnu meru.

 

Fusnote:

[1] Fotografije stećaka smo preuzeli iz knjige Alojza Benca, iz 1951.god. kada su ovi spomenici bili u daleko boljem stanju, pre nastanka kiselih kiša i pre eksperimenata konzervatora.

[2] Ostaje mogućnost da se Durmitor nekada zvao Dur-Vitor.

[3] Dr Ćiro Truhelka, nekadašnji direktor Zemaljskog muzeja u Sarajevu, u svom opisu velikog stećka navodi da je se na pločici još uvek vidi poslednje slovo „N,“ iz čega možemo pretpostaviti da je na natpisu moglo pisati i TROJAN. (I ovaj naziv bi označavao trojstvo, trojnost.) Podatke o dimenzijama stećaka iz Zgošće, kao i crteže stupa, preuzeli smo iz njegovog rada “Kolijevka i groblje prvih Kotromanića,” koji je dostupan na Internetu.

[4] Imamo u vidu da je jedna teorija dobra, ako objašnjava veliki broj pojava.

[5] Lov na jelena je omiljena tema u mitologiji. Jeleni se često love u srpskim narodnim pesmama, najčešće u onim svatovskim. kralj Arthur, iz velškog mita (Priča o Geraintu, sinu Erbinovom) je lovio belog jelena na praznik nazvan SUL GWYN, (što znači “belo Sunce” ili “sveto Sunce”), što je ime DUGODNEVICE. Lov na jelena nađen je i na tračkim freskama. Jelen simboliše Sunce prve polovine godine, mladost, samog vladara i obrednu čistoću. Nakon žrtvovanja jelena, vladar stiče pravo da se oženi. U kalendaru, Sunce od dugodnevice prestaje da bude “mlado Sunce,” idu žarki dani leta.

[6] Bik je simbol snažnog Sunca, Sunca leta i jeseni, Sunca koje postepeno gubi snagu, da bi na kratkodnevicu bilo ubijeno, to jest, otišlo u svet mrtvih. Odande će vaskrsnuti u mesecu Bika (april), da bi na dugodnevicu, sa žrtvovanjem jelena, zavladalo. Slično, kalendarsko značenje u mitologiji ima i LOV NA DIVLJEG VEPRA. Lov na divljeg vepra poznaju mitovi mnogih naroda. Herakle je lovio divljeg vepra, to je jedan od njegovih DVANAEST podviga; vedski Indra je lovio divljeg vepra, Emuzu; Kralj Arthur je lovio divljeg vepra Twrch Trwytha (u Priči o Kilhwchu I Olwen); Trački konjanik je lovio divljeg vepra, što je prikazano na mnogim reljefima, kao i na kupoli jedne tračke grobnice. Prikazana figura životinje na stećku iz Zgošće je nejasna, može prikazivati bika ili divljeg vepra. U zavisnosti od toga, prikazan prizor na sredini donjeg reda severne strane može predstavljati kratkodnevicu ili ravnodnevicu. Ako bi smo morali da se opredelimo, da li je to bik ili divlji vepar, imali bi smo poteškoće: biku nedostaju ubedljivi rogovi, divljem vepru nedostaje ona uspravna oštra čekinja duž kičme, koja je tako karakteristična za tu životinju. Uz to, divlji vepar ima srazmerno veću glavu u odnosu na telo i karakteristične kljove, što na prikazanoj životinji nije slučaj. Smrt čudesnog bika je opisana u srpskoj narodnoj bajci “Divonja,” iz zbirke Vuka St. Karadžića, gde rečeni bik Divonja gine od nekog starog JARCA. Prema horoskopu, mesec jarca počinje posle kratkodnevice. Južno-slovensko narodno predanje nije sačuvalo ni jednu jedinu priču o nekom moćnom junaku, koji je lovio divljeg vepra, što ne mora nužno da znači da nekada nije postojala.

[7] Prema slovenskoj mitologiji, (prema ruskom predanju), Svarog, Bog Neba, je KOVAČ.

[8] Karl Gustav Jung, Psihologija i alkemija, Naprijed, Zagreb, 1983.

[9] Saxon Gramaticus, koji je u svom delu „Gesta Danorum“ dao precizan opis hrama Svetovidovog, kod grada Arkone, na ostrvu Rujanu (današnji Rugen), doslovce kaže da je praznik Svetovida slavljen „nešto pre žetve.“ Ne čudimo se ovoj nepreciznosti. Jedan pravoverni hrišćanin, kao što je bio Gramaticus, svakako je izbegao da saopšti tačno vreme praznika, a naročito da načini tako jasnu asocijacionu vezu sa kultom Sunca, kao što je to dan dugodnevice, dan najveće snage Sunca.

[10] Gnomon je jedna od najstarijih astronomskih alatki. Sam naziv je grčki i znači “onaj koji zna”. To je obično štap, poboden u zemlju, na osnovu čije senke se određuje položaj Sunca i ugao pod kojim padaju Sunčevi zraci. Vrlo je koristan za određivanje vremena, kako u toku dana, tako i u toku godine. 

[11] Zevsu je posvećeno drvo HRAST, nordijskom Odinu JASEN, zvani Igdrasil, Svetovidu takođe HRAST.

[12] Moramo da naglasimo da NIKAKO ne tvrdimo da su svi stećci paganski. Poznato nam je da ih ima i sa jasnim hrišćanskim simbolima, kao i sa jasnim muslimanskim simbolima.

[13] Aleksandra Bajić, Bogovi starih Slovena, Pešić i sinovi, Beograd, 2008.

[14] Robert Grejvs, Bela Boginja, istorijska gramatika pesničkog mita, Službeni list SCG i Dosije, 2004.god.