Ivo Andrić

Koliko su ove reči poznatog pisca duboka i sušta istina, toliko su i koncentrat nadahnuća. Dubine duše, koje stoje iza svakog ljudskog lica, veličanstvene su i beskrajne, koliko i dubine neba.

Hristivoje Pavlović je godinama zagledan u ljudska lica. Ne samo u ona koja sreće svakodnevno, lica dragih i bliskih, površno poznatih ili nepoznatih, on je duboko zagledan u lica dalekih predaka, pokušavajući da zaroni u njihove dubine, da posmatra nebo i zvezde njihovim očima, da u tim istim, davno  u oblucima Lepenskog Vira okamenjenim očima,  vidi davnašnje zvezde.

ZVK_3271

Čudan je čovek taj Hristivoje. Spreman je da se u času spakuje i otputuje niz Dunav, do Boljetinske reke, da neočekivano brzo upije energiju tamošnjeg neba i moćnog Dunava, pa da zagazi u ledenu Boljetinku (da, i u novembru i u martu) i sakupi mnoštvo oblutaka, onih istih koje su sakupljali i daleki preci, pa da u svakom od njih potraži neko lepensko lice i neku lepensku zvezdu. Svaki oblutak je za njega svet za sebe, on pažljivo prati otisak tog kamena na svojoj duši, da bi napravio otisak duše na kamenu.

Što je još neobičnije, ljudi u njegovoj okolini ga ne doživljavaju kao čudaka. On je nesebično pokazao i dokazao svima oko sebe da je Lepenski Vir jedno sveto mesto, na kome svako, ko je sačuvao makar i malo mašte, može da upije istu iskonsku moć neba i vode, koja je dostupna i njemu.  Svima koji ga poznaju, jasno je da je njegova opčinjenost zarazna, jer je potpuno izvorna, dolazi iz nekih drevnih dubina, arhetipska.

ZVK_3247

Može biti da je i vatra onaj treći element, koga se čovek nikada ne može nagledati. Za Hristivoja, to je vatra lepenskog ognjišta. On dobro poznaje svaki kamen, koji je pre 8000 godina davao oblik tim vatrama, kako bi bile krotke, tople i bezopasne. Kao da su baš te vatre zapalile onu njegovu, unutrašnju, koja ga vodi napred, ka ljudima, oblucima, licima, Suncu i zvezdama. On ne pokušava da svojim umom dokuči i razume ni današnje ljude ni svoje daleke pretke, već im je široko otvorio svoju dušu, da odzvanja davnašnje akorde i ritmove kao neki plemeniti muzički instrument.

ZVK_3277

Početkom juna, očekujemo izložbu Hristivojevih malih skulptura, inspirisanih licima davnih predaka.

Izložba će biti svečano otvorena u petak, 2. juna u 17 h, Radmilovcu, oglednom dobru Poljoprivrednog fakulteta, u delu koji se zove “Mali Dunav”. Do tamo se lako dolazi autobusima br. 601, 602, 603, 604, 605, 606 i 607, koji polaze sa ugla Bulevara kralja Aleksandra i Ustaničke ulice (kod poslednje stanice tramvaja). Voleli bismo da tamo vidimo i Vas.

                                                                                                     Aleksandra Bajić